Državopisъ Srbіє sv. 1

- 112 Горе є већъ речено, да Србія у средню руку више ране увози, но што навози н то одъ годи не 1852. овамо, докле є пре, тога обратный случай владао. Одъ исте се 6%% цѣлого увоза и то поглавито изъ Аустріє доноси. Одъ стоке доноси се доста изъ Турске но више у виду провоза, почемъ већій део исте опетъ далѣ у Аустрію оде. Стока износи 10% снега увоза. Вино се како изъ Аустріє тако исто и изъ Турске доноси а кромѣ тога изъ оне землѣ доста и прелечене ракіє, — рума. Увозъ производя изъ царства биля чини 8% и то више изъ Турске него изъ Аустріє, — нарочито бошче дувана. Про изводи изъ царства животиня слабіи су при увозу, едва 3%, но зато є увозъ минерала далеко ячій, износи 20% и састои се поглавито у соли изъ сва три предѣла долазеће а и изъ метала, одъ коій намъ Аустрія више дає но Турска, докле є пре само десетъ година обратный одношай владао. На шећеръ и каФу велику иовчану суму Аустріянцыма даємо, 10% свега увоза, и ни єдни трговни предмети у Србіи трошећи се и са стране долазећн нису у овой мѣри съ вредношћу порастли као што су ова два. Увозъ рукотворне робе засеца 25% свега заграннчногъ потрошка, чему се нетреба чудити, надъ се разсуди, да кодъ насъ и сада ври о слабо прерађуюће раднѣ има, ништа више по што є и пре трндесетъ година было Одъ пьи найвише намъ Аустрія продае а Туска много манѣ, и ако е ова пре трндесетъ година у томъ погледу много болѣ са Србіомъ стаяла^ У слѣдуюћемъ изложена су поєднші родови увозпе робе на скупу на осамъ одѣлена иодЬлѣне са своіомъ вредности у чарш. грошевима. скупне цѣне увоза у годи ни 18о'2. у ГРОШЕВИМА изъ: АУСТРІЄ ТУРСКЕ ВЛАШКЕ СКУПА 0/ /о ї. Ране 2,680.007. 772.176. 597.738. 4,049.921. 64. 11. Стоке / 355 224. 5.778 703. 84.163. 6.218.080. 9 8. ш. Пића 1,368.413. . 361.747. 1,730.150. 2-7. IV. Пронзв. изъ царст. биля. 1,975.765. 3,094.247. 272.371. 5,352.383. 8.3. V. „Животиня 1.202.451. 771.459. 89 700. 2,063.610. 32. VI. „Копова 7,724.510. 1,942.173. 2,743 176. 12,409.859. 19-5. VII. Колоніялне ) уо- 6,417.746.

96 122. 6,513.868. 10-9. VIII. Рукотворне 13,337.314. 2,572.614

15,609.928. 143. Свега 35,061.420.14,993.108. 3.883.270. 53,937.799. 88-7. Цѣо увозъ 41,884.130.16,315.908. 5,281.858.63,481.896.1000. Кодъ извоза већъ є назначено, како се одъ Турске къ Аустріи окреиуо, кое очевидно отуда долазн, што намъ ова болѣ трудъ нашъ паграђує, а Турска е прозъ шеснаєстъ последпьн година знатно осиромашити морала, надъ подєднако съ Аустріомъ иеможе у цѣнама да се надтиче. Може се изъ ове нстине и то заключити, да сада у Турской више производителя а манѣ трошача има но пређе, пакъ почемъ се они поглавито изъ Христіяна еастое а ови изъ Турака, то при промѣни одиошепя у понуди и гіо тражби очевидно є, да наше сировине у Турску у оной колнчини као пре шиляти немоакемо, почемъ се и тамо сада више подобны еспапа производи но лреЬе а трошачи су се броємъ умалили. — Ово су понви врло важногъ значеня по нашу народну будућность.