Državopisъ Srbіє sv. 2

25 сти свога народа , а по гдѣ ко и піанѣ савѣстни и евоє личне бранити, кое донде у томе ипіате, што сами даиакъ купите; оііда_се породіі права борба за беабЬдпость лица и собственостн, на кое Турци нападати почеше, За време политичне усамлѣности на концу минувшегъ столеЬа задоволъишѳ се Турци и съ мало войске на аустрійской граиици, алн како изгледа добише. да у савезъ съ Францускомъ ступити могу, рдма н съ ячомъ войскомъ границу посЬдоше, кое учини, да нашемъ народу тежко бы веѣъ одвикнутый теретъ наново сиоснти. Пародъ србскій га своимъ обркнеяовима пропишта у годинн 1802и 1803. подъ самовластіемъ башннски’ читлук-чайбія, одъ кои се текъ обштнпіъ народнимъ устанкомъ у година 1804. ослободи. За време народногъ ратована за слободу'подъ КарађорЬемъ наплаћипанъ е такође пореяь, но у пееднакой величнни. У годами 1804. наплаћенъ е одъ народа само арачъ и съ наймъ 6 издржавана народна войска обколи»,ша БѢоградъ , а и Бсћир-пашниа, дошашла изъ Босне, да народъ са даілма помири. У годинн 1805. и 1806. нап.іаћинанъ є иорезъ но 27 гроша съ главе на главу годипшѣ: и тимъ су се воени трошкови подшіріівали , кои су были: набавка барута, иртнлѣрійскогъ матеріала и плата вонвода съ момцииа , ньиннмъ тѣлохраніггелнма. Надъ Срои у почетку годинё 1807. съ Русина у савезъ ступе н опи се съ иыіма у Нраини састану, онда они передъ доведепе войске и поваца толико катима у помоћь донесу, да е ппрезъ за ону и 1808. годину нялпшанъ постао. ІІосле неопростидіе погрешке съ предузетнмъ походомъ у годной 1809. и послѣдовавше пропасти предъ Битомъ удари се у оной година гтрезъ, кои у толико теиїій бЬше, што се лѣти у средъ несрећиы воєвана съ Турцима платнти мораде. Бадъ подъ єсень исте годнне до ушћа Мораве заузету быпшу источну Србію Гушанацъ-Аліл оставн и па Русе съ леђа нападше пође, те тамо и погибе, онда Срои съ почетномъ 1810. лѣта опетъ порезъ ударе, не већій одъ едпогъ дуката съ главе па главу, али народъ бы изнуренъ погибели имъ ратоиъ, те нерадо плати овай порезъ и зато се показаше многи немнри у земльи, а нарочито штетный раздоръ меЬу веиикашима. Изъ преднзложеногь водили смо, како е по еле Кочипе крайне до предъ буну на даіє народно благостанѣ у Србіи порасло было, чему су дпе околпостн дппрннеле: лаки данци Турцима плаћани съ єдне и полетпа извозпа трговина са стокомъ съ друге стране. Да є производство у земльи и у почетку овогъ вѣка смежно было, увѣрапамо се такође величииомъ извозия трговине са епиияма , еръ одъ овы проданаше се све до године 1806. зачудо много у Аустрію. Одъ ове пакъ године, надъ наша борба постаде политична, а не випіе гіомѣотиа само противъ яничарскогъ зулума управлѣна , ступивши їоштъ къ томе у алнннцію съ Русіомъ противъ ГІорте, морадоемо спе енле за воене цѣли напрегнути ради получено политичне самосталностн, а овииъ жертвуюћи све остале дружствене користи народа , учшшемо , да и производна снага ігѣгова смртне ране задоби. Ова се истина найясніе потврЬуе трговачкнмъ саобраштаемъ ондашиѣгъ времена, еръ крозъ времё одъ године 1806. до 1812. не ородасдю више, но третій део оне количнпе свипя у Аустрію , кою извозисмо пре овогъ рата ; едва се 1814. година у трговнми као редовна показа. Осимъ пореза , кои народъ за ратпе цѣли плаваніе у новцу , мораде онъ и десетакъ у рани и стоцн давати , а и огревъ безплатно у гарнизоне довозитп , осимъ осталы подвозііы услуга по логорима свакогъ рода што чиняше. НайпроизДржапопксъ Срйін. 4