Državopisъ Srbіє sv. 2

26 водніи дѣо одрастны мушкараца истериваше ее у боєве или у погранично стражаренѣ, тако да одъ 70.000 людій у венъ сѳ до 50.000 на оне цѣли улотребляваше. Више но єдне годнне морадоше се найнужднія средства за издржаванѣ у рани изъ Аустріє по скупе новце набавлати. За даванѣ одпора еултановнмъ войгкама было бы и ово надприродно иапрезанѣ животны сила нашегь народа ипакъ недовольно, да нетто русна войска на Дунаву знатне успѣхе за то време нечнпяше; она поосвап сву прву линію турски’ градова на Дунаву осямъ Видина и заробн найпоелѣ и сву одабрану войску велнкогъ веяира на концу годнне 1811. бдно само бронію сравненіи наши и турски’ воєни дѣйства довольно е, да оцѣпи жертве поднешене нашимъ отцевима на олтаръ србске слободе. За време нашегъ ратовапя прозъ десетъ година одъ 1804 до 1813. имала є Србія у средпю руку до 70.000 за радъ па и за оружіе способны людій, одъ кога се броя по 50.000 на вонничке цѣли употреб.іяваше, а нега народне привреде и издржаванѣ ове гпрамъ цѣлогъ жительства огромпе войске повѣри се заостайшой кодъ кућа трећнни и осталой немоћнон и женскогъ пола челяди. У Боени лакъ нмадоше тада Турци 90.000 пописаны войника и одъ овы 1*2.000 за чуванѣ градова наменѣны , лакъ опетъ опы не прелазише Дрину никада у већемъ брош одчь 30.000 людій. Пьяна поиска бѣше дакле одабрана, одморпа и свачимъ обилію снабдѣвена ; єръ за нЬно издржаванѣ употііеби се савъ тамошпьій христіяпскій народъ и у мѣсто вишакъ прихода у Цариградъ да се шилѣ, мораде се изъ престолногъ града снлііо благо, до 80.000 дуката годишнѣ, у Босну за плату войске и набавку воене мупиціє слати. Осимъ тога бѣше имъ и Француза у Далмаціи и Хорватской тада владавшн у годинн 1807. и 1813. одъ врло вредпе помоћи. Наше пакъ войске у окружіяма: ужичкомъ , подринскомъ , шабачкомъ и валѣвскомъ редовно противіі Боспе употрнбляваие не бѣше више одъ 15.000 по логорима смештене, често паннужніє ране па и мупиціє липіене и при свемъ томъ продираше оне съ успѣхомъ дяаредъ у Босну, кою само Француза одъ освоепп спасаваху. Као што смо горе видилн борба нзмеђу даін и обркпезова одпоче се поглавиго зато, што они већій дапакъ тражише, єръ и ліодства више бѣше, него само на 18.850 глава, као што се у бѣоградскомъ пашалуку послѣ Кочнне крайне нађоше, и одъ кога броя порезъ се за Турне за ово време упрапеМустаи-пашине пдаѣаіие. По истомъ предмету породи се неслога у год. 1810. измеЬу Карађорђа и нѣговы пойпода — господара—, еръ ови продужовише вожду само на 18.850 глава пореза да полажу у 12 окружін старогъ бѣоградткогъ пашалука, и ако е у вьима у дѣлу 52.500 глава бронію. Ако су пойводе доиста по старомъ попису одъ спакогъ села порезъ примале и одъ ове суме рачуие на скупштшіаиа о Божићу полагале , то су се тиме пека села наочигледъ користила; ако ли су пакъ одъ дѣйствнтелногъ броя порезъ наплаѣивале, а одъ старогъ рачунъ полагале. то су опетъ оне себе са штетомъ цѣле землѣ богатнле. Али и да ніб ово последнѣ чинѣно, ипакъ є терегъ у поединимъ окружіяма неєднанъ быо; єръ докле є и. пр. у валѣвскомъ окружію у години 1791. 3100 глава нађено , а у шабачкомъ 1.100, было Ій є у првоиъ за време рата 7000, а у другомъ 4000, и по овоме плаћали су валѣвци двапутъ више пореза, ио шабчани, будући су се они прозъ сматрано време само удвоили, а ови се и учетверили. Вишакъ прихода у порезу сакуилѣногь но одбигку расхода, кои е свакій вонвода у свомъ окружію починіо, предававъ є вожду па вольно г