Državopisъ Srbіє sv. 2

аї расположеніе, кое е око кдне трећине све пореске суме наносило, а порезъ у годнни 1810. наплаћеный приміо е опъ п одну но самъ у Тополи и пеана се да е о тоие, као што су пре войводе о Божићу чиниле, рачунъ коие положіо. Кь паведенимъ неуредностима у зшотребляванго одъ пореза наплаћеиы сума, сдружило се н пеіуЬл исходи о трошенѣ десетка, кои е народъ у годнигш 1808. на издржаванѣ войске србскѳ у ісошеве сипати почео , као и десетка у говедима даваногъ у години 1811-и 1812. на израну руске помоћне войске. Злоупотребленя чині.на су у толико чешће, у колика се номе вонводн неограннченый кругъ дѣлателности , збогъ воены операція , уступнтн морало , те се и много безпутно дѣло по нуакдн опростнти морало. Руска помоћна войска повратнвшн у години 1810 краину и тимочкій предѣлъ Орбнма и разбивши у свези съ иашомъ войскомъ на Варварину еграшногъ Рушиііъ-пашу, кои « нустошећій на Ясики Мораву прешао быо , смѣсти се по жельн свега народа на знмиице по Србіи , єръ е овай толико бѣдё у години 1809. и 1810 претрпіо, да є сву надезкду за сво.є коначпо спясенѣ изгубіо, ако му рускій царъ кодъ султана самосталность, за кош се боріо, неподрмчи. У иочетку 1811. годипе добіе н земля сасвимъ ново устройство. _Господарима се салшвластіе нстрже изъ руку, а и вождова воля ве быяше такође сасвимъ безъ контроле, У то време покупи се порезъ по 5 гр. съ главе на главу, кое не бѣше више одъ но’ дуката, и толико лакшій, што се точанъ попнсъ порезскн глава предузе и по нѣму данакъ наплатн, а не по ономе застареломъ полису одъ пре 20 година. У исто време нареди се, да у напредакъ сенатъ, а не вождъ рачуне одъ войвода прегледа и са виткомъ располагке, а нѣму се одреди као и войводама и судіяма стална плата у нокцу и годишньіи оброкъ у рани. Оволикіи порезъ т. е. по 5 гр. удари се на народъ и у годнни 1812., н быяиіе последньій у оно доба, єръ 1813. лѣто настаде као мирно, кадъг и не бѣше иугкде теретъ на народъ иаметати. Надъ у години 1811. Турци свою нантврђу линію на Дунаву изгубе и ігьииа по изборъ войска у руекнмъ рукама зароблѣна остаде, зажеле они нскрево помиритн се и то внше у слѣдству волѣ просте свѣтнне , него внсокогъ дивана, кои Французска политика непрекидно на ратъ подстрекаваше. Тако се и заключи конечный миръ у Букурешу , у Маю мѣсецу 1812. годияе, између Русін и Турске и посредованѣмъ прве приволнше се Турци у миру насъ оставшн и повластице намъ дати, кое и сада уживамо. Међу тимъ измѣните се меЬу европскимъ државама политична ньина одиошеня: Французска пође съ грдномъ войскомъ те исте године на Русію, гдѣ наскоро тамо и пропадне, и почпе у исто доба на Туреку свойски навальиватн , да и она ратъ противъ Русіє настави. Турска овай совѣтъ непослуша, изъ узрока што ю е Французска и у годнни 1806. нриволѣла да се съ Русіомъ свадн, пакъ у години 1807., помиривши се съ Русіомъ, напусти Туреку сасвимъ, те іой ова ту издаю опетъ у години 1812., заключивши миръ съ Русіомъ врати. НайпослѢ надъ Француска у годнни 1813. у Саксонской противъ савезне руско-прусне войске неке корнсти задобіє, понне Аустрія и сама спрематн се, да противъ Наполеона устане, на кое овай изнова сва средства употреби и нанносле и успѣ, да и Туреку прнволе на спою користь противъ аустрїиски спреманя днверзііо да учини. Овай обртъ европске полнтике иапуче на србскій народъ пеописаиу вегрећу, коя се съ пѣговомъ копанномъ пропашћу у години 1813. яаврши. Тур'1 *