Državopisъ Srbіє sv. 3

и производима за границу посећямъ се само са 50°/0 скопила , онда имаыо узрока посумнятн, да нашъ пародъ у матсріялномъ погледу онако добро сада живи као іпто су нѣгови отцеви жпвилп па одъ части и онъ самъ. Наше отечество иыа безпрекословно подеднаку будућу полішічну судбішу да доли съ Грчкомъ ц саВлашкомъ, пакъ зато неће излшнно бытп ако у слѣдуюћой скрижали сравнепѣ наше тргоішне са ономъ у обо тс землѣ учпннмо , сводећп повчане тамошнѣ вредности на цесарске дукате, као што сыо п. у прегледпма наше трговина поступили. И тако е было: У Грчкой У Влашкой годшш иввова УВОВА ГОДППЕ ПВВОЗІ УВОВА д У В А т А 1835. 752.300 1,244.550 1861. 8,685.830 5,691.450 36. 984.890 1,223.480 62. 9,770.717 5,553.136 37. 578.640 1,413.430 63. 10,364.313 6,183.430 38. 518.440 1,673.180 04. 12,730.343 6,752.750 1860. 2,071.650 4,152.300 61. 2,154.400 3,685.700 62. 2.155.970 3,394.500 63. 1,771.580 4,354.530 Одъ—ГОДПНЕ годишни Одъ—] ГОДППЕ ГОДПШПЪ 183538 708.560 1,388.660 1861 —64 10,387.801 6.045.169 6063 2,038.400 3,896.760 Изъ овога прегледа увѣравамо се до очевидности, да е сшшшня трговина Грчке крозъ позватый просторъ времепа иапреднія была него што е у Србіи, особііто кадъ II ту околность у рачунъ узмемо, што у томъ кралѣвству пзвознп предмѣти у цѣни онако скопили за то време шісу као кодъ насъ што су. Међу тіімъ разлика е изыеђу пзвозее и увозне вредпости са свішъ у обратномъ синоду што се кодъ насъ догађа: тамо е снрѣчъ увозъ ячій одъ извоза, съ чиме се показуе , да Грчка у мѣсто звечећіи новацъ да извози она га напротивъ увозп н то у слѣдству иѣне развіене морнарске раднпостп, усредной годишньок суын одъ своя два мнліопа дуката. Са овакомъ трговачко-занатліпскомъ заслугомъ у еташо су Грцы ыноге странске еспапе да купе а да сами свое производе продаватп немораю, докле мы напротивъ наше епровнне у великой кодпчнин иродаваюћи псплаћуемо — не морнарску веѣъ поглавпто маіісгорску заслугу изъ старе Србіе кодъ насъ ухлѣбіе преко лета заслужуюћій радника, кои съ томъ дѣломъ иаочигледъ потврђую, да су тамо занатн развіеніп но кодъ насъ што су. Да бы дакле вѣрный обликъ извоза Грчке иыалп, нужно намъ е нзнађену нзвозну суму удвоити, пакъ текъ онда добиѣемо нраву производпу снагу грчкогъ народа за сваку годину. Што се пакъ Влашке тиче, тамо владаю иодобне економне прилике као и кодъ насъ, извозъ е далеко ячій одъ увоза по своимъ новчашгаъ вредностіша судећій кое се одъ частя као іі кодъ насъ псплати странски раденика, али много више и томе прнппеатп пма, што преыноги тамопіпьп бояря у Парпзу, Италіи п другимъ мѣстиыа ради увеселена жпвећій свое доодке тамо троше , кое съ римесама пли и са звечећимъ одъ куѣе попешеныыъ новцыма изыирую. На миліонъ жителя у обе землѣ окретъ трговпне сводети добнћемо слѣдуюѣе податке.