Državopisъ Srbіє sv. 3

48 Ходапдска пма подпуне пописе текъ одъ год. 1839. а яайповіп свршиће се у текућой годпнп. Яортугадска иыала е текъ у год. 1865. употребдьивъ поппсъ првыіі п последньій. У Грчкоїї се народъ точно пописуе у пеодређенимъ роковима іоштъ одъ год. 1833. а последньій бѣше, колико зшшо,‘ іошт у год. 1861. свршенъ а послѣ ішкако. У Влашкой су у прва времена, као што н кодъ пасъ случай бѣше, само порезъ плаћаюће главє поппсиваые быле, редовпо сваке седме годпне, почевшп одъ 1837. но у год. 1859. сврши се тамо обшти поппсъ народа, а одъ тогъ доба више но. — И у Молдавіи попнспваше пређе одъ 1838 почевшп сваке седме годпне само пореске главе алп од како е съ Влашкомъ споена има, опа поппсъ цѣлогъ жительства у годнпи 1862. (дчинѣный. -— И кодъ насъ се іоштъ іі сада людство по дѣли пзпаласка порески глава броп, по рокъ одређенъ закопомъ стадно піе кадъ то быватимора, већъ се чини кадъ ішаченпкаквы административны нлп политичны сметньп нема. Тако послѣ оногъ првогъ свршенъ є другій у год. 1841. трећій 1843. четвртый 1846. петын 1850. шестый 1854. седмый 1859. осмый 1863. и последыьій па реду деветый у год. 1866. Међу пзчислѣнжмъ доста су неиоуздапи они одъ год. 1843. 1850. и 1863. а опай последньи већъ по томе, што се е томъ приликомъ више на то пазило, да се непокретно ныапѣ народа процѣни а не становни^ чество преброи. ї Текъ овай одъ год. 1866. попнсъ, ио правилама п Формуларпма у статистичномъ одѣлешо израђепима, свріиепъ, може се за сасвпмъ ноузданъ сматрати, еръ е томъ приликомъ сво жительство, едпогъ п другогъ пола па преппсъ узето и то гдѣ се кои затекао, а не куда по обштипской поішноетп принадлежи, као што се већъ подобно у свой Европи ради. Оспмъ тога реченый.е преброй већъ п збогъ тога иодпунъ, што е и све Цыгане обухватио; ков текъ и то стално лшвећій у год. 1854. 1859 и 1863 поппсанн бѣше, а пре тога пикако, оспм год. 1846. аада стално іі иестаано жпвећій на брой се узеше. ;і Найновіи поппсъ Србіе у год. 1866 свршеный, коп се сада явиости предае, еастон се нз слѣдуюћн елемента. Назначено ѳ ныіме колнко у Србіп свега има обптаваны мѣста пакъ звала се она засѣоцж, села или вароши, п надписано ѳ коимъ обштинама припадлеже. Ово е учинѣно и ћа усамлѣнпмъ становпыа, као што су: манастпрп, пограппчпе страже ђумруцы ипр. кака нп едпа душа изъ поппсне кньиге пзостала небы. И све куће као обиталишта пописапе су ако ће у пьима п впше породида жнвптн па кое се пређе, нарочито по варошима, строго пазило ние. Становнпчество пакъ поппсано е: по полу, по узрасту и брачноме стапіо, Оспмъ тога прпбележепо е коп знаю ппсатд, есу ли влаінке, цпгаиске пли ксе друге не србске иародпостп и чій е странацъ иоданикъ, а и кое е пновѣрацъ туђе неправослашіе вѣре. Сви павъ коп данакъ, было грађанскій, момачкій или цигайскій плаћато такође су у сваномъ мѣсту записаны. Овай найновіи поппсъ Србіе свршивапъ е на пзмаку1866. годпне у сви 17. окружілу едпо време а исто тако и у вароши.Бѣограду, но овдѣ тако небрежльиво, да се @ другій у почетву 1867 год. предузети ыорао, кои е првашню сумшо, касателно неподпупости броя, у толпко нодкрепіо у кодпво е ньнме преко 4000 душа па ново пзнађено кое пре прибележене быле ннсу. Ово се е само тако постнћп могло што е од свои 60 брояча сво людство Бѣограда ед нога дана пописано было.*:' У поппенымъ кньигама одъ реченс годные налази се драгоцѣный матеріалъ н. пр. што се поделеня становшічества но узрасту, зашшаню и пр. тиче, но кои ће вѣроватпо иеизрађенъ остати изъ узрока, што е нерсоналъ статистичпогъ одѣлепя само па двопцу сведенъ, коп безусловно у сташо ннсу потребно изводе да еачнну поредъ другіп текућіи и вшнегъреданослова. У државііоіі практики появлюю се свакій дапъ велеважна питанл адмпнистраціе, коя бн се достаточно текъ онда решиуи могла, кадъ бп н. пр. людство и по узрасту и зашшашо иоделѣио было, за кое као што рекосмо већъ готовый а притомъ п скупо ставши матеріялъ па расположеніе имамо. Само е усвоеный Форматъ, дакле матеріялна страна на нуту што су рубрнке назначуюће : народностъ, поданство п страну вѣру нзъ слѣдуюћн прегледа кодъ свакогъ мѣста обытаванл пзостати морале, но то ће се другомъ приликомъ, у кодпко време допусти, са предавапѣмъ явности накнадптп.