Državopisъ Srbіє sv. 4

поішаъ КУЋЕВНЕ ОТОЕЕ У ОРБІЇЇ У ГОД. 1866. По извѣстнымъ званичнымъ записима судећи, Србія се одликуе већъ одъ сто година овамо као превосходна стоку нѣгуюћа земля. Вѣроватно е, да е ова грана народне привреде у ньой, іоштъ одъ времена доселеня Срба изъ бѣле Русіе, увѣкъ двѣтала, еръ иначе у државномъ грбу Триваліе (данашнѣ Старе Србіе) неби свиньска глава, — као послѣ за Мачву, — као неварльивый символъ богатства землѣ са свиняма, никако могла мѣста имати. Све до данашеѣгъ дана найгдавніи део покретне имаовине нашегъ народа састои се у домаћой стоци, а у индустріи одгаиванясвиня и ньиног промета налази бистра наука народне Бривреде прву причину и политичномъ ослобођеню нѣговомъ, далеко више но у гуслама и залуђуюћой шльивовици. И ако Ерцеговцы поредъ независне Црне-горе живе и свакій одъ ньи дивно узъ гусле пѣвати уме, ипакъ остадоше подъ турскимъ госнодарствомъ, люди иначе у правомъ смислу юнацы, али осимъ юнаштва изискуюсе и премнога друга матеріялна добра, као приборъ ране ра,та, безъ кои овай вздише. Али основный условъ полетной свиньской радиности лежи и кодъ насъ као и у сѣвероамериканскимъ савезнимъ државама, у пространымъ растовымъ и буковымъ жиророднымъ дубравама у коима она свой битный обстанакъ утврђуе. Неразложно продужене крчевине унропашћую не само природно врело народномъ богатству у земльи, већъ и овога земльиште све непдодніимъ за успѣванѣ поглавитогъ житеогъ рода нашегъ предѣла — кукуруза, чини, кои за обылный плодородъ довольный воздухокружный талогъ изискуе, а овай услѣдъ ширећи се крчевина, на очигледъ усанюе, сходно полученымъ положнымъ резултатима изъ метеорологіе наше землѣ, у течаю одъ дьадесетъ последньи година. Поредъ чисти доодака — кое е редовный моментъ издржаваня свакогъ разумно управдяюћегъ се народа — мы трошимо у Србіи и отчевину одъ праотаца у густимъ шумама наслѣђену на начинъ кои се у Европи, „грабежна привреда“ зове. Но осимъ свиня обылуе Србія и са говедима и овдама и са оба рода стоке подетну извозну тргоВину и са Аустріомъ и са Турскомъ води. Коньи намъ већъ само нѣку расу измета представляю, кои и по брою на незнатномъ степену стою, а козе и ако су по качеству превосходне и за Турску се іоштъ и данасъ радо траже, представляюћій драгоцѣный сточный део задруге найсиромашній земльодѣлскій породица, ипакъ бройно на манякъ иду, напоредъ са истребляванѣмъ шума, коима и саме доста вреда наносе. Познато е, да су точни пописи народа текъ у овомъ вѣку постали део добре управе, али вѣкъ вѣрны преброя кућевне стоке іоштъ е и млађій. И у овоме погледу оближня аустртска држава може намъ као примѣръ служити као и при полису дюдства, еръ ій изъ найстаріи времена има, али они имаю еданъ недостатакъ као