Dubrovačka trilogija

84 ИВО ВОЈНОВИЋ,

(Продирним погледом затравила му сав очињи вид) Хоћеш ли...

ЛУЈО гтњевно, неумољивом тврдоћом других тежња Брез срца, — брез срца, — како и сви твоји! ПАВЛЕ

сјетно, мртвим погледом, смијеши се, наслоњена до таволина,

Зовеш ли тако оне, што умиру за барјак свој 2

ЛУЈО сио је схрван и покрио рукама лице. Павле... Павле! — Трудан ли је ови крст !... ПАВЛЕ полако, свечано ставила му руку на главу. Носимо га, — за туђе гријехе, — ко господин Бог ! ЛУЈО тргне се, устане, грчевито Ох!.. ето... доходу... ПАВЛЕ

тужним посмијехом

.. тоспари наши!

МАРА

улазећи, до врата

Идеш ли нам управ, Лујо г

ЛУЈО Идем, госпо, откле сам и дошо.

МАРА љубазно Дубровник ти је малашан, младићу !