Dubrovačka trilogija

СУТОН 83

ЛУЈО грчевито је зграби за руку, пак лицем у лице Ах!... зато, што си виша ти у тузи, него ли сви ми у срећи, — зато, зато, — Павле, ја

те ћутим... ја те хоћђу!...

ПАВЛЕ

истргла руку, здвојном одважности

Зашто губиш толико ријечи 2

ЛУЈО Ти ми се ругаш 2

ПАВЛЕ

мирно, а неизмјерном тугом

Слушала сам те, и нијесам побјегла,

ЛУЈО горко Ко ми те дакле граби 2

ПАВЛЕ као горе Ти си рекб: моја туга! — Ако ситиу мојој кући кмет, — и ја сам ту у сужањству мога госпоства. ЛУЈО

ухвати је за руку, мило и одважно

Сломимо вериге, будимо људи, Павле!

ПАВЛЕ

гледа га великим болом, али сва расцвијељена од унутрашње своје жртве.

Ко извади само једну плочу из ових распуцаних мира, пропада нам двор, умпре нам госпоство.