Dubrovačka trilogija
88 ИВО ВОЈНОВИЋ,
ЛУЦО
најеђен, што не разумије
Ђе ти је даждг... Сабо!... ђе» ђе»
САБО
као да навјешћује велику новост, склопивши очи и подигнувши обрве,
На дан Св. Влаха 1796...
МАРА | (као да се љуте, што им се руга) луЦО | Ма! Сабо!..
САБО
наставља, не, пазећи ни што говоре, ни што чине
На дан Св. Влаха 1796, кад је госпар кнез Никша Бенеша... МАРА
зачуђена, радознала
Мој јадни Никша 2
САБО као горе ... Кад је госпар кнез Никша Бенеша излазио из двора с дуплијером у руци, — дажђе-ло је! (стиснувши рамена, према Ори и Мади, као да их жали, што не знадуу —— Прочитб сам у моме мемориалу! — е ђапјо ђЂазђба! ОРЕ
пружа му на тањурићу нешто котоњате и мантале; врло љубазно и дражесно
Окладе су слатке, кад их Сабо добива !
САБО погледао хитро, што му дарива, па гладећи Ору по лицу Браво Оре! — хе! хе!... Биће и за мога
риса!