Dubrovačka trilogija

88 ИВО ВОЈНОВИЋ,

ЛУЦО

најеђен, што не разумије

Ђе ти је даждг... Сабо!... ђе» ђе»

САБО

као да навјешћује велику новост, склопивши очи и подигнувши обрве,

На дан Св. Влаха 1796...

МАРА | (као да се љуте, што им се руга) луЦО | Ма! Сабо!..

САБО

наставља, не, пазећи ни што говоре, ни што чине

На дан Св. Влаха 1796, кад је госпар кнез Никша Бенеша... МАРА

зачуђена, радознала

Мој јадни Никша 2

САБО као горе ... Кад је госпар кнез Никша Бенеша излазио из двора с дуплијером у руци, — дажђе-ло је! (стиснувши рамена, према Ори и Мади, као да их жали, што не знадуу —— Прочитб сам у моме мемориалу! — е ђапјо ђЂазђба! ОРЕ

пружа му на тањурићу нешто котоњате и мантале; врло љубазно и дражесно

Окладе су слатке, кад их Сабо добива !

САБО погледао хитро, што му дарива, па гладећи Ору по лицу Браво Оре! — хе! хе!... Биће и за мога

риса!