Dubrovačka trilogija

СУТОН 87

Све је у њем охолост. Он не гледа, он се не обрће, већ у неизмјерној моралној нехајности за све, што је садашњост, затворио уста, и каткада поспрдно зарежб. Кад говори, кад мучи, исти израз презира затегао му уснама. Нема клобука, нема огртача. Дошао усред собе, махнуо главом и руком поздрављајући госпође, пак се зауставио, прекрстио руке иза леђа, затворио очи и гласно се насмијао ; рекао би: заграктале вране.

Маде !... Оре! — хе! хе!... ГОСПОЂЕ Добро нам дошб, Сабо! САБО непомичан усред собе, опет загрокће Хе! Хе! ОРЕ МАДЕ | Што ти се догодило 2 САБО као горе Јесмо ли се окладили, 51 0 пе! ОРЕ = | МАДЕ | Свакако (радознало) Дакле 2... САБО као горе Хе! Хе! Хе!... ОРЕ ; (около њега) Је ли било ведро, Сабо 2

МАДЕ | - САБО

затворио очи, па са злобним задовољством погледао једну, затим другу, а словку по словку изговара.

ђе—ло је!!

Даж

ОРЕ | (у шали, као да су веле забринуте) МАДЕ | Ох! изгубиле смо!