Dubrovačka trilogija

92 ИВО ВОЈНОВИЋ,

МАРА

Мегатеп(е, ја разумијем све, само не то ! (Ката покупила све кикаре и пошла.)

ЛУЈО

устегнуо се, да не плане Павле га свладала ријечима и погледом; тихо, страствено

Чујеш ли им гњиле душе2!... Ах! Павле, Павле! бјежи са мном у живот.

ПАВЛЕ

све то тврђа

Би ли ти, капетане, оставио брод, кад се топи 2

ЛУЈО

пренв се, хитро, инстиктивним згражањем

Не! ПАВЛЕ

с торким посмијехом Ето видиш!

МАРА устајући Ако хоћете на партиту 2

ЛУЦО исто Хомо ! Хомо ! ЛУЈО Мари Госпо... ја идем ! МАРЕ врло љубазно

Врати нам се брзо.

ОРЕ | МАДЕ |

Адио, капетане !