Dubrovačka trilogija

сутон Јо

ПАВЛЕ за себе Јес! — Пођи и ти, како је она пошла...

ЛУЦО

тетурајући до врата на лијеву |

Адио, младићу! Адио! (обрне се према њему) Ако сусретнеш ђегод по мору... знаш — барјак Св. Влаха... Поздрави га!...

| САБО тврдо Залуду се мучиш!... Нема га више !

ЛУЦО остао отвореним устима касу страшном чуду. Ах92!... (Освијестио се, стресао се, закашљао, замумљао) Виђи, враже !... Виђи!. , (узме Мару за руку) Прем смо стари! (мрмљајући) Нема га 72! (опет стане и опет се враћају старе мисли) А зашто га нема 2... Зашто 2!-.. (Одлази с Маром под руку.)

ЛУЈО Павли

Госпо Павле, да сам Вам припоручен. (Хитро, тихо п горко) Вратићу се. А тад»

ПАВЛЕ

смртним посмијехом Биђу стара, Лујо ! ЛУЈО све потише Љубићу те и у старости. ПАВЛЕ . као горе

Бићу мртва, Лујо!