Dubrovačka trilogija

АБЕОМ5 ЕМРАМТ5! 27

ЂИВО

бљеснувши оком на њега, да види, шали ли се; затим мирно, али нешто дрхтавијим гласом

Да!... прећизаменте, — испод Пирамида, — та сартђе! — може тад све. (мијењајући глас, нешто дубље, скоро пријатељски, доброћудно): Немојмо се дунке илудават, — сад је све залуду -- и све предоцна. (Жамор у групи, која се ставила око Орсата. Ђиво их погледа оштро, па још јасније и тврђе) — Све! — рекб сам: све! (настављајући

опет наравнијим гласом) Говорили смо пуно, викали смо и рекли смо их свакаквијех ...

НИКША

сједећи у столу, С фуаним посмијехом

На нашу, Ђиво! (вади из шпага једну стару књижицу п почиње је читати.)

ЂИВО

трануо се, па се загријава својим ријечима

На моју драги Никша! (гњев га мучи) — 'ер ти ја вичем, дречим, п ако хоћеш, запрдивам...

те ЂОНО лукав, малашан, с великим носом и очалима од злата; полако а пострдно Никши

Не мањка му синчеритати...

ЂИВО скоро у једу

ма што мислим, то бубнем...

ЛУКО шмркајући табак; сух, дрвен, затворенијех очију од неумољиве грандеце: скоро у себи -

На жалост ! (Тихи смијех у разним групама).