Dubrovačka trilogija, str. 52

34 Иво ВОЈНОВИЋ,

ТЛАСОВИ са свијех страна

Тако је!... Опет исте лудости! — Ајмех ! Орсате, доспиј! — Говори! — Нека! Зашто (Велики жамор и стиска около Орсата).

НИКША

блаженим посмијехом Миху, показујући му нешто у књизи, коју чита А што говориш од овега! = „Моп јаш геспаге рпдећ ! Хес сојог Ппрег, пес !топз егћ тШа зепаћиг !“- — Ах! иђите!...

МИХО

Биће!... Ма ја ти не дам један верас Овидија за цијелога твога фамозога Лукана!... На примјер, чуј ову:... (Вади једну књигу из фрака и декламује му полако).

| ТРЕЋИ ДЈЕТИЋ, улази сав у зноју, брез капе, брез даха и скоро пада до Орсата,

Ах! госпару !... гтоспару!...

ОРСАТ

страховитим погледом, зграбивши га објема рукама као кљештима,

Ко сп7... Што ћеш2...

ТРЕЋИ ДЈЕТИЋ.

као горе Дошли су — сви заједно... Прекрили Посат, Брсаље. — Све црно од коња, од пука, од топова... СВИ = Мо осе ОРСАТ

дрмајући га за прси — А мост... мостг..