Dubrovačka trilogija

АТЛ.0М5 ЕМЕАМТ5! 59

САБО | АНТУН тне ! | ЈЕРО | Влашине ! (Ваза | ЛУКО ЛУКША Ђиви п његовим — великим гласом

Бићете гори него Далматинци!...

Страховити метеж. Поруге, псовке, разговори, шале, све се то укрштава по задимљеноме зраку. Наједанпут ура зазвонила тихо, а продирно шесту послије подне. Танки звук надвиче олују и кад је навршио шесту, тишина је нехотице настала, тишина пуна трептаја, у којој чујеш једно једино трзаво дисање. То је трен, блијесак, и на вратима се, као - удес, приказала црљена утвара: Кнез.

СВИ Кнез! — —

И опет паде мук, као да су се некој великој, црној тичини преломила крила, па она плута и издише на црној води.

КНЕЗ

улази обучен у прљеном државном плашту, с чипом на рамену, под којом вири црљено одијело аја Луј ХУ од „раца“ (сатин) с бриљантним пуцама. Бијеле бјечве. Црне цревљице. На глави бијела „алонж“ власуља. У лицу је вас обријан. Израз му је суморан, стар, са знаковима породице: очи као сашшвене у врећицама, а доња му усна виси. У руци му велики штап златом окован. За њим су остала у полутмини два прљена здура.

ГЛАСОВИ С УЛИЦЕ

продиру у удесној тишини тога часа

Брзо!... брво!... Још нијесу доспјели! Нека их више пушту! — Тђегђе! Егапђе! КЕгађегп1ђ6! — Маре, мичи се! (Велики смпјех на

улици. Пауза)

1 Хисторичка реченица.