Dubrovačka trilogija, str. 60

42 ИВО ВОЈНОВИЋ,

а Томо и Карло пдће на Пиле, ријет му: да ми протеставамо, — да смо неутрали — а у толико = нека прођу...

КАРЛО | Справни смо! помо иј и не Е КНЕЗ као горе

Рекб сам, кад се упутите, нека подигну барЈак исприд Св. Влаха, а около њега здури и сбдати...

НИКША поругљиво а тихо Мату Оћ! сће ЂђеПа Евзђа! оћ! сће ђеЏа Гезђа ! МАТО

исто тако Никши

Не мањкају него свијећице!

КНЕЗ

поклонивши се полако на лијеву пи на десну

А сад... Ессе епа јт]... дођите са мном !... Ваља, да Лауристон види с кијем има посла ! — (Пријашњијем смијешком) — А кад прођу, одговорићу Антуну (смијешећи се за себе) Који је оно спирит! — Хе! хе! — „Живи смо и враг нас још пије однио!“ (Обрће се, да се упути и опет се поклони, али још дубље, свијем госпарима) Госпари моји!... (Иде пут врата. Сви му се клањају.)

ОРСАТ

кога су све досада мирили његови најближи пријатељи, залети се у један мах и затворивши велика бијела врата, стави се испред њих, тврд, велик, као Орландо, лицем у лице кнезу

Не

1 уЛијепе ли свечаности |“ хисторичка реченица.

О