Dubrovačka trilogija

ИВО ВОЈНОВИЋ

Недавно је, скромно али срдачно, прослављена педесетогодишњица књижевног рада и седамдесетогодишњица рођења нашега највећег драмског писца. У жељи да узме удела у тој прослави, Српска Књижевна Задруга објављује, после Еквиноција, Дубровачку Трилогију. Одајући тиме част Иву Војновићу, она у исти мах пружа ретко задовољство својим многобројним читаоцима, и одговара своме високом смеру: да шири нашу књижевност и велича њену живу, непресушну поетску традицију.

Чедо Јадрана, али старином из Зете, Иво Војновић је рођен, 9. октобра 1857. у Дубровнику, тој колевци нашега Ренесанса, постојбини песника и научника, трговаца и дипломата, престоници негдашње славне мале Републике. Син Константина, Војновића, савременика Прерадовића, Стратимировића, Павлиновића, Сундечића, који је био не само цењен правни писац него и један од твораца националног покрета у Далмацији и Хрватској, он је одгајен у идејама народног препорода. Школовао се прво у Сплиту, па у Загребу; где му је отац био професор Свеучилишта, и где је свршио права. Провео је четири године у судској служби по Хрватској, и седам у административној по Далмацији. Поставши 1907. драматург Народног Казалишта у Загребу, остао је на том месту до ратова.

Јоп: дететом учио је напамет народне песме, и као што је будући Змај у колевци добпо благослов од Симе Милутиновића, тако га је мали Иво,