Dubrovačka trilogija, str. 75

АТЛОМ5 ЕМЕАМТ5! 57

ОРСАТ чуо је, разумио је звукове вјечног живота, прекрстио руке ва препма, пак климајући главом шапће у себи

А сад... (Остаје замишљен).

ГЛАС МЉЕКАРИЦЕ

који се губи у веселоме жамору оживјелих улица, далеко, растегнуто

Млијека, жене!...

(Вавјеса пада.)