Dubrovački razgovori

НА ТАРАЦИ 21

„Дакле снивао сам да сам у четвртом разреду гимназије и да сам пао на испиту из хемије, што одговара стварности, јер у моје вријеме су се на концу свакога годишта полагали испити, и ја сам одиста био пао на испиту из хемије. Са својом раскупусаном књигом у руци сједио сам под једном маслином изнад мора, покушавајући да штогођ научим од те у то вријеме мени мрске науке која ми је била покварила жељно очекивани школски одмор. Море пода мном вукло ме је к себи, насмијано и тамно модро, а борова шума нада мном дошаптавала ми је својим топлим миришљавим дахом, који се мешао са разним смрадовима хемије: „Остави књигу, сиђи у море, па дођи у мој загрљај“! Али ја сам одолео искушењу: нити сам се купао, нити сам пошао у борову шуму, већ сам заспао под маслином.

— То је чврста воља! убаци подругљиво дум-Нико уз слатки смех капетана Леса.

— Него што Са гледишта учења моје хемије није свеједно што сам заспао, али је моја воља побиједила примамљива искушења, а то је главно.

— Нека ти буде!

— Дакле заспим мирне савјести и задовољан собом.

— Та ти је добра! рече дум-Нико смејући се срдачно.

— Ма немој ме прекидати... У сну ми се јави велики Лавоазје, оснивач савремене хемије. Појавио се стазом међу маслинама. У власуљи с увојцима, у одијелу својег времена, са кратким хлачама, свиленим бјечвама, плитким цревљама, поштапајући се палицом са сребрном ручицом. Стигавши до мене рече ми врло благим гласом:

— Добар дан, младићу. Шта радите2

„Говорио је својим лијепим језиком, којим сам му и ја одговорио, много течније него што бих умио да нијесам спавао;

— Учим хемију, јер сам пао на испиту у четвртом разреду гимназије.

— Ах, врло добро, врло добро, рече Француз. Допустите ми да седнем поред вас. Велика је срећа по мене што ме је случај намерио на вас. Имам само пола уре на расположењу. Захваљујем небу што ми је овај кратки силазак на земљу дат у овом пределу који по својој љепоти не уступа онима на небу, и то поред једног младог хемичара двадесетог вијека.

„Ја се на то насмијах, али ме Лавоазје прекиде уозбиљивши се:

— Не, не, господине, мако сте пали на испиту, ја не сумњам да знате више него ја и даћу имати много да научим од вас.

„Он узе моју књигу и стаде је прелиставати, али сан који је мене савршено научио францускоме говору није био превео