Dubrovački razgovori

22 ДУБРОВАЧКИ РАЗГОВОРИ

моју хемију нити је био научио Лавоазјеа нашкоме. Прелиставао је књигу и задржавао се само на неким хемијским формулама смешећи се и климајући главом као да их бар у неколико разумије. За то вријеме посматрао сам му врат, не бих ли опазио ожиљак од гијотине, али не видјех ништа.

— Време брзо пролази, рече Лавоазје, затварајући књигу. Ја ћу вам поставити неколико питања из хемије и молим вас да ми на њих одговорите.

— Хоћу, врло радо: али ја сам, господине, пао из хемије. Зар не бисте више волели да вам кажем штогод из историје, на примјер о Револуцији која вам је прекинула живот 1794. године, ако се не варам, и како се завршила...

— Не, не, прекиде ме Лавоазје, одлучно и благо у исти мах, за то сад немам времена. Кажите ми, молим вас, из чега је састављен ваздух 2

— То случајно знам, рекох: четири петине азота, једне петине оксигена, са траговима угљеног диоксида.

— Врло добро, рече Лавоазје, очевидно задовољан; значи да ипак има у науци истина које трају сто и педесет година... Само се промијенило име за једињење угља и оксигена.

— А шта је то сагоревање» запита ме положивши своју руку на моје раме.

— Сагоревање је спајање тијела које гори с оксигеном, дакле нека врста оксидовања, као што је открио оснивач хемије Лавоазје, рекох ја охрабрен својим знањем.

— Ви сте врло љубазан младић, рече ми Француз с осмехом. А да ли бисте ми сад хтели рећи у неколико ријечи, како данас изгледа хемијска наука, то јест шта се мора данас знати у четвртом разреду гимназије. На примјер, колико има хемијских елемената2 — Да погледам у књигу, рекох. Ето има их осамдесет и девет.

Лавоазје погледа таблицу елемената, па пратећи прстом њихова латинска имена одозго на доле, неке је прелетао, а на другима се мало дуже задржавао, као да види познанике.

— Дакле, рече, има их много више него у моје доба. У мојој хемији има их тридесет, и, као што сам предвиђао, сода и поташа нијесу елементи.

— Има их који су радиоактивни, осмелих се ја, као радиум, ториум.

— А шта је тог запита Лавоазје гледајући ме у очи с осмехом, као да испитује Бака о нечему што ни сам не зна.