Dubrovački razgovori

80 ДУБРОВАЧКИ РАЗГОВОРИ

сина. Мати никад. Нема човека, ма каква физичка или морална наказа био, који неће наћи љубав, сажаљење и праштање једне жене. Може жена бити мање обдарена од човека за науку и уметност. Али будућност човечанства није ни у науци ни у уметности, већ у оним врлинама у којима је жена ненадмашна.

— Реци ти мени, Миловане, који се то уговор, слободно закључен, може поништити зато што једног дана опазиш да нијеси учинио добар пазар и да би сада бољи могао закључити»

— Може, може, одговори Милован гладећи браду и смешећи се једва приметно. Ако сам, на пример, купио кућу, а једног дана опазим да она уопште није за становање, ја мислим да се куповина може поништити. Кућу сам могао прегледати и испитати а брак се оснива на непознатоме.

— У животиња, поче Божо...

— Ма ето вам га опет са својом живином! прекиде га дум-Нико. Разуми да изван физиолобије немамо ми ничег заједничког са коњима и товарима. У човјека је разум, воља, свијест о себи, дужностима и своме достојанству. У животиња пак су само слијепи нагони.

— Да, слијепи нагони али паметни, допуни Божо. Животиње немају разума, или врло мало, али су њихови поступци разумни. Има у њих нека памет која није њихова памет. Зато су оне често мудрије од нас. На примјер, ниједна животиња која живи слободно у природи не огрјешује се о правила своје хигијене као што то човјек чини. Он је тек, након многих вјекова културе, у наше доба дознао да му здрављу треба сунца, ваздуха и воде. Наше мајке су се страшиле сунца и мислиле да ћемо добити мождану упалу ако изиђемо на тарацу без клобука. Требало је пронаћи витамин „ДА“ па дознати да су сунчани зраци потребни нашој кожи... У нашем дјетињству собе нијесу вјетрили а мали прозори били су застрти кортинама. Купање није било за складну чељад...

— Нијесам видјео ниједног старог поморца да се пошао купати у море, потврди капетан-Лесо. А сунце им никад није такло друго мјесто осим фаче и руку, те су по свој снази били бијели како сир.

— Човјек мора све својим искуством и својом памећу да дознаје, продужи Божо. Рибар мора учити да плете мрежу, а паџк од прве руке је начини савршену. У животиња нема учења, док је човечанство у знаку школе, и сваки нараштај изнова учи оно што се прије њега знало.

— Зато нам је дата памет, да се њоме служимо, примети дум-Нико.