Dubrovački razgovori

УВОД

У овој књизи налазе се разговори што их воде неколико пријатеља у Дубровнику.

Као што обично бива, и ове пријатеље окупља задовољство размене мисли, дељења заједничких утисака, а не одређени предмет разговора.

У ћудљиву току њихових састанака, прелазе са безначајних ствари садашњег тренутка на велика и вечна питања. У њиховим мислима нема ничета новога: они то знају и није их за то брига. Јер знају и то да је свака идеја до које сами долазимо размишљањем и искуством за нас (а за себе човек и мисли) као да смо први дошли до ње; а и усвајање туђе мишљења једно је лично откриће, јер тиме откривамо у себи оно што за је присвојило и одјеке које је у нама изазвало. У другима најбоље откривамо себе.

Осим тога, они више воле размену, укрштање и сукоб идеја од самих идеја.

Јер оно што највише вреди у људскоме духу јесте његова слобода да мисли и моћ да туђу слободу схвати; а тек у другоме реду вреди оно што се мишљу може постићи.

3602 тога никад човек није лепши нето кад у потпуној слободи (а како би и могао друкчије!) тражи и претреса је кад мисли да ју је нашао. У томе ставу много је лепши нето кад суревњиво чува стечену истину, као тврдица своје благо — које сутра већ може не бити више благо.

Тражење истине лепше је од саме истине, јер је људско дело којим се човек може подичити; док истина постоји ван њега.

Кад нашђемо на своје мисли у других, који су их пре нас изразили, нека нас то не жалости. Напротив, радујмо се што смо им нашли потврде од умова можда бољих од нашега. А првен-

ство мисли је често заслуга уколико је заслуга раније доћи на овај свет. 4