Dva carstva : roman

ДВА ЦАРСТВА 158

вићевог кревета. Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни. Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се. Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета. За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали. Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.

ХХМШ

Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир “%во 25. маја 192

Уважајема пријатељице,

Мако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом. Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово „на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово пиосмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!). Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати. Прво... Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис — и најрадије бих све то нацртао.

Ипак. Прво, варошица је рупа. Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња „оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица ==во, није у рупи, већ на брегу. Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео. Из економије, јамачно. Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно де-