Dvadeset godina rada Prosvete

120

Просвјета је издавала свој лист »Лросвјету» за 12 година у 4.000 до 20.000 примјерака, уз који је додавала лист »Здравље«, Орган Друштва за Чување Народног Здравља у Београду за 11 година у истом броју примјерака. Ове листове дијелила је Просвјета својим члановима за чланарину. Свој »Гласник« издаје Просвјета 6 год. и шаље га својој организацији бесплатно.

Просвјета је издала 12 свезака своје Библиотеке до 5.000 примјерака.

Просвјета је издала 5 свезака Књига за Народ у 5.000 до 20.000 примјерака. Е

Просвјета има своје Књижнице: Централну Библиотеку у Сарајеву са 19.428 књиге, 11 филијала у Сарајеву са 4.307 књига, 100 Сталних Књижница у 100 мјеста са 21.388, 43 Покретне Књижнице у толико мјеста са 4.072 књиге; једну Дјечију Књижницу у Сарајеву са 200 књига. Укупно 156 Књижница у 144 мјеста са 69.833 књиге са дупликатом.

Просвјета је организовала 1.055 популарних предавања У 381 разном мјесту, на којима је било 125.204 слушаоца. Од тога је одржао Григорије Петров 549 предавања у 198 мјеста, илустрованих предавања одржао је 383 у 116 мјеста, предавања са кином 123 у 63 мјеста.

Просвјета је одржала 15 Школа за Сеоске Домаћице у којима је успјешно свршило 196 ученица.

Завршујући овај извјештај о разним пословима Просвјете на ооразовању одраслих, напомињемо да извештај није подпун. Просвјета је, у току задњих 25 година, дјеловала културно још у многим правцима, и овај извештај, и ако овако опсежан, није могао обухватити сав овај рад Просвјете. Разни културни радови које изложисмо означују самостално, систематско дјеловањеПросвјете. Све наведене послове Просвјета је вршила, док нису добили своју самосталну организацију, као Срп. Зем. Задруге, или их и данас врши. Поред тога сви ови послови означују једну организовану цјелину, један систем, сви су као ланац међусе повезани. Прва карика тога ланца су течајеви за неписмене. То је заправо прво културно дјеловање у масама, или боље: припрема ма за какав културни рад. Иза тога долазе друга културна дјеловања: Просвјетина популарна издања књига као прва лектира аналфабетима, који науче читати и писати. За тим долазе Просвјетине Покретне Књижнице с мањим бројем популарних књига забавне и поучне садржине. Иза тога долазе Просвјетине Сталне Књижнице у мјестима, гдје је писменост већ ухватила јачег корјена. Ово културно дјеловање надопуњавало се је разним врстама Просвјетиних популарних предавања, а као завршетак цијелог овога културног дјеловања, задња карика у ланцу, биле су Просвјетине Школе (за посло–