Dvadeset godina rada Prosvete

1124

вође зем. задруга, Школе за Сеоске Домаћице, други разни журсеви). Ове школе заправо означавају почетак директног, непосредног културног дјеловања, док је све оно прије било само предспрема за овакав и сличан рад Просвјете, Државе и разних културних организација.

На крају овога извјештаја напоменућемо још само да је Просвјета већом материјалном потпором помогла у првим почетцима њиховог рада: Српске Соколе, Побратимства, друштва против употребе алкохолних пића, Добротворне Задруге Српкиња, Српску Ђачку Трпезу, коју је основала Добротворна Задруга Српкиња у Сарајеву, Српско Народно Позориште у Сарајеву и неколико година прије Ослобођења помагала је сваке године о Св. Сави најсиромашније српске школе.

· Овом приликом не можемо а да бар не напоменемо још - једно велико нацијонално хумано дјело Просвјете. Просвјета је, уз помоћ свих других српских културних организација у Босни и Херцеговини, организовала и провела акцију за прикупљање добровољних прилога за Српски Црвени Крст за вријеме балканских ратова. Ово је сигурно највеће дјело Просвјете и по своме моралноме и националноме ефекту и по материјалноме успјеху. Просвјета је управо тада навршила 10-тодишњицу свога успјешног националног и културног дјела. Овом акцијом управо је крунисала сав свој рад. Шта је ова акција значила у националном погледу у ово вријеме туђинске управе, не треба напомињати. А колики је био материјални успијех посвједочиће најбоље ова два податка. За првих 10 година Просвјета је укупила за своју акцију, за саму себе, укупно круна 761.93919 у злату а за три мјесеца, заједно са другим српским културним установама, прикупила је за Српски Црвени Крст у новцу и у рубљу, у вриједности од Круна 1,000.000— у злату. То је могла учинити само готова организација, кад је дјеловала непосредно за своју «основну идеју — за српску мисао.