Dvadeset godina rada Prosvete
21
Просвјета је, према табелама (стр. 20.) имала просјечно годишње за 12 година прије Ослобођења по 42 своја стипендиста у великим школама, а за првих пет година иза Ослобођења просјечно годишње по 7 стипендиста. Укупно је Просвјетину „стипендију уживало по једну цијелу годину 543 великошколца. "Ти су студирали: право 121, филозофију 117, медецину 77, високу технику 68, ветерину 55, високу пољопривредну школу 54, сликарску академију 25, рударску академију 9, фармацију 7, друге разне високе школе 10. Узме ли се, да студија медецине и високе технике траје по 6 година, а других школа по 4 тодине, то су Просвјетином стипендијом потлуно свршили великошколци: право 30, филозофију 30, медецину 13, високу "технику 11, ветерину 14, високу пољопривредну школу 14, «сликарску академију 6, рударску академију 2, фармацију 2, друге разне школе 2. Према овој шеми укупно је Просвјетином «типендијом свршило потпуно 124 студената разне високе школе.
Како из истих табела још јасно видимо, Просвјета је ту овоме правцу далеко више радила прије Ослобођења, него иза Ослобођења. Томе има више разлога. Први је и најглавнији, што се иза Ослобођења налазимо у својој држави и не треба више да се бојимо навале стране интелигенције, коју нам је прије слала туђинска- власт. Осим тога сама држава побринула «се је у великој мјери, да се број студената на разним студијама повећа, подижући и попуњујући универзитете и друге високе школе као и поједине факултете и помажући стипендијама многе студенте у земљи и у иностранству. Да је Просвјета иза Ослобођења потпуно напустила рад у овоме правцу важан је разлог и то, што нема довољно средстава. Издржавање студената данас веома много стаје и Просвјета, према прилично скромним средствима којима је иза Ослобођења располагала, није била у стању да што замашније у овоме правцу учини. Просвјета се у главноме задовољавала да појединачном помоћи помаже студенте, гдје је нашла да је најпреча потреба. Док је функционисала Покрајинска Управа у Сарајеву, Просвјета је, споразумно са истом, овај посао тако подијелила, да је Покрајинска Управа одобравала стипендије великошколцима, а Просвјета је одобравала истима потпоре за пут, уписне и мспитне таксе.