Dvadeset godina rada Prosvete

60

Просвјетини Ђачки Домови.

Главни Одбор Просвјете, како смо навели, помажући средњо-школску омладину, чини то иза Ослобођења све више оснивајући Просвјетине Ђачке Домове, док у све мањој мјери даје стипендије. Да је овај рад Просвјете иза Ослобођења пошао у овоме правцу, два су главна разлога. Први је финансијски. Са истом свотом новца даде се далеко више учинити, далеко више помоћи средњо-школску омладину системом домова него системом дијељења стипендија. То вриједи за све домове, а особито за оне, гдје се прикупи велики број питомаца. Само издржавање у најскупљим варошима (Сарајево, Мостар) није никад више стало од Дин. 500 мјесечно. Са стипендијом коју би Главни Одбор Просвјете дао коме ђаку од Дин. 500 није му ни из далека поможено онолико, колико кад би био примљен бесплатно у Ђачки Дом, јер са 500 Дин. не може добити све оно приватно, што добије у Просвјетином Дому: стан и храну, и поуку и љекарску његу, једном ријечи цијелу потребну опскрбу. Ситуација финансијски још је повољнија, кад се уважи овај моменат. Просвјета прима у своје домове и дјецу богатијих родитеља и то првенствено дјецу родитеља који се истакоше радом ма у коме народноме послу, а особито у раду за Просвјету. Од ових Просвјета не наплаћује колико сама троши само на издржавање једног питомца. Просвјета наплаћује по прилици онолико, колико би исти родитељи дали за пуну опскрбу своје дјеце, ако би их приватно смјестили. А то је редовно у свакој вароши готово два пута онолико, колико Просвјету стаје само прехрана питомаца, кад се не урачунају трошкови инвестиција за дом и за инвентар. На овај начин конбинујући, то јест, примајући дјецу богатијих родитеља са већим таксама и сиромашних родитеља потлуно бесплатно или ниским таксама, може се наћи омјер, како да се сви питомци у једноме Дому издржавају од самих њихових уплата, а да се ипак учини велико хумано дјело, то јест, да Просвјета прехрани у својим домовима један велики број сиромашне, ваљане дјеце потпуно бесплатно или уз веома малу цијену. Како се то може постићи најбоље ће разјаснити слиједећи примјер. Просвјета је стално имала неколике године у Сарајеву Ђачки Дом за ученике са 70—80 питомаца. Просјечно се за саму опскрбу трошило мјесечно за сваког питомца Дин. 400. Ако узмемо да у Дому има 75 питомаца, то ће за цијелу годину сама опскрба питомаца стати Дин. 300.000. Просвјету не би сама опскрба питомаца ништа стала, -кад би примала у Дом питомце по овој табели: 15 уз плату од Дин. 800 мјесечно, 10 по Дин. 700, 5 по Дин. 600, 5 по Дин. 500, 5 по Дин. 400, 5 по Дин. 300, 5 по Дин. 200, 10 по Дин. 100 и 15 потпуно бесплатно. Ово је идеалан примјер и овоме тежи Просвјета у свим својим домовима. Особито од кад је Просвјета почела да обраћа већу пажњу другоме своме раду, раду на просвећивању одраслих, настоји све више, да редовни Буџет буде што мање оптерећен издацима за домове, а да ипак ови домови функционишу и