Dvadeset godina rada Prosvete

61

дају повољне резултате. На горњи би се начин ријешило најповољније питање ђачких домова. Домови би могли примити велик број, сиромашне дјеце потпуно бесплатно, или уз доста малу цијену и тако би Просвјета удовољила своме хуманоме“ и културноме позиву. А богатијим родитељима који плаћају за своју дјецу извесну, па и пуну таксу, у Просвјетину Дому, много је поможено, не само ради тога што су им дјеца смјештена у домове под сталан надзор, него и са чисто материјалне стране. Пуне таксе, које се Просвјети плаћају ипак не износе нигдје толико, колико се иначе тражи за стан и храну једнога средњошколца по приватним становима са приближно истим погодностима као у Просвјетиним домовима.

Књижница у Просвјетином Ђачкоме Дому.

Просвјета управљајући овај рад у правцу, како изложисмо, сваке је године у повољнијем положају. Приходи од самих питомаца стално се повећавају, а да се не занемарује хумани позив друштва, пошто је број бесплатних мјеста, а особито оних са малим таксама у свакоме дому прилично велик.

Други разлог да је Просвјета иза Ослобођења предпостављала систем домова систему дијељења стипендија, је васпитни. О томе не треба много говорити. Док су стипендисте Просвјетине потпуно у васпитном погледу сами себи препу-

штени, у Домовима су стално под пажњом префекта и Управе Дома.