Džuboks magazin

LIK POD LUPOM VUK STAMBOLOVIĆ

(I NJEGOVOM indeksu piše: Medicinski fakultet, upisan osmi semestar, roden 1942, Beogradanin. Sve su to podaci iz kojih se ne može naslutiti da postoji i onaj drugi deo Vukove ličnosti vezan za muziku. Vuk Stambolović je student i mlad autorpevač čije ime sve vise skreće pažnju. Počinjući razgovor s njim, najpre smo morali da mu „uzburkamo” stare uspomene. Počeci mog interesovanja za modernu mu ziku vezani su za Peta Buna rekao je Vuk. To je pevač čije sam

snknke slušao s velikim uživanjem. Bio sam u poslednjem razredu gim nazije, kad su mi se javile prve sopstvene muzičke ideje. U početku sam ih brzo zaboravljao, a omda počinjao da ih vezujem ' za odredene tekstove. I pamtim. I sada uvek unapred znam o čemu ću da piaem. Na osnovu te tematike istovremeno nastaju reči i muzika, radaju se uzajamnim usklađivanjem. Bl Dali biste komponovali muziku na neki tekst drugog autora? Cini mi se da za to nemam afiniteta. Ukoliko je neki tekst izrazito dotoar, on mi daje mogućnosti da ga izrazim na svo.i način. & Koje ličnosti jugoslovenske moderne muzike naročito cenite? Među našim kompozitorima nema lionosti čija bi mi se sva ostvarenja svidela. Dopada ju mi se pojedine tvorevine pojedinih autora. Ipak, Arsen Dedić ostaje kompozitor s najvećim brojem takvih pesama. Od aranžera cenim Nikicu Kaloderu i Jožeta Privšeka, jer se njihovi aranžmani izdvajaju od stereotipnih i formalističkih tvorevina ko je dominiraju na našim priredbama. Najvažnije je osetiti duh i svrhu kompozicije i u tom smislu dati joj prigodno mho. Zbog dostignutog nivoa i ratine izdvajam interpretatore: kvartet

Predraga Ivanovića, Ladu Leskovara i Terezu Kesoviju. E 3 Posmatrano sire, u svetskim razmerama, ko je biste autore izdvojili? Pre svega Berta Ba karaka, zato što je stvorio finu sintezu između složenih harmonijskih otolika i u principu jednostavne modeme muzike. Zatim par LenonMakartni, koji su uneli revoluciju u svet moderne muzike isključivo snagom svog talenta. SSL Navedite nekoliko međunarodnih izvođača ove muzike. Ima ih mnogo. Najpre Barbra Stransend zbog izuzetne izražajnosti interpretacije; zatim P. DŽ. Probi, zbor univerzalnih vokalnih kvaliteta i grupa Svingl Sin gers iz Pariza, zbog sjajne glasovne tehnike i uvežbanosti. El Koje ličnosti iz ranijih muzičkih epoha poštujete? Najviše Baha i njegova dela za orgulje. SSI Sta vam danas kod nas najviše smeta? Cinjenica da se Ijudi koji se have modernom muzikom ne interesuju dovoljno za svoj posao i obavljaju ga inertno, tek da bude uraden bez obzira kako. Ne ulaže se dovoljno na pora za uspešan ishod snimanja, mada je to preduslov za krajnji uspeh produkcije. Postoje mnogi koji žele da nametnu svoja shvatanja

kao konačne sudove. Me đutim, ti sudovi bazirani su na potpunom nepoznavanju i nerazumevanju stvari. Cesto se setim izjave poznatog kompozitora Ričarda Ro džersa: „Muziku Bitlsa ne razumem, ali je cenim. Ja nisam pripremIjen za pisanje tog tipa muzike i smatram da samim tim nisam sposoban da o njoj dajem bilo kakav autoritativan sud.” Ova izjava mogla bi da ukaže na načine realnog razmišljanja i realnog pristupanja stva rima, šbo ni u kom sluča ju ne umanjuje nečiji ugled. C 3 gta bi kod nas tre balo preduzeti da bi se unapredio ovaj vid kulturno-zabavne aktivnosti? _ Mislim da nam je potrebna neka institucija koja bi vršila ulogu izdavačke kuće, koja bi prikupljala pisane mate rijale autora i vodila ra čuna o njihovom daljem najcelisbodnijem korišćenju. Većinu festivalskih nagrada treba uskla diti sa nivoom predstavIjenih produikstaj znsci, prema dosadašnjoj situaciji smanjiti ih. Bilo bi dobro da i kod nas postoji nešto slično takozvanim klubovima ~A GO-GO”, odnosno kada bi postojale sale sa dobrim gramofonima i dobrim ozvučenjem, koje bi mladima nudile kvalitetniju zabavu uz aktuelnu muziku, igru i bezalkoholna pica. Razgovor vodio:

Borjan KOSTIC