Džuboks magazin

ZAŠTO

DONOVAN UVEK POBEÐUJE

Tflfmi velikog škoiskog pesniko pevača |e u veštom obilaženju preprekn on nikad ne govori o ZIU: uvek Isflče dobro

Koliko traje pesma snimIjena na ploči? Tri minuta? Cetiri? Ponekad traje šest rninuta, ili dvanaest, ali to su specif ični slučajevl. Prosek iznosi tri do četiri minuta, tri do cetiri minuta koliko je potrebno Donovanu da ispriča ono što oseća u sebi, da iskaže svoju tugu, svoje razočaranje, svoju delikatnu poezi ju, uz pomoć patetičnih i neobično muzikalnih akorda svoje gitare. Kad je započela muzička pri ča o Donovanu? Postoji sarao jedan tačan datum, datum njegovog rodenja: 10. maj 1946. Tada se zvao Donovan Filips Lajč i bio je mršav dečak, ogromnih i tužnih očiju. Siromaštvo u kome je živeo i teška bolest, poliomielitis, učinili su ga znatno zrelijim no što je odgovaralo njegovom dobu. Do novan je našao utehu u muzici, u pesmama, u gitari. U početku je pevao melodije drugih kompozitora a kasnije došao do saznanja da na taj način neće uspeti da kaže drugiша ono što nosi u sebi. Pevao je doduše stvari koje su ga interesovale, ali to nije bilo ~nje govo”; sve je to bilo daleko >d onog što je činilo njegovo unutrašnje ~ja”. Osim toga, radio je. Radio je sve, a nije zarađivao gotovo ništa. Novae ga nikada nije interesovao; tek toliko da ne umre od gladi. Mogao je da se prilagodi svakom poslu. A zatim, pre nekoliko godina (Donovan je tada imao 18), nešto se zbilo. Postao je svestan da je ono što oseća u sebi suviše veliko i suviše teško za jeđnog čoveka. Hteo je da upozna i druge s poezijom koju je osećao. Po-seo je da komponuje svoje stihove. Pesme su se nizale jed na za drugom: „Catch the wind”, „Universal soldier”, „The war drags on”, „Sunshine Superman” i poslednja „Mel low yellow”. Pre dve godine pojavio se prvi put u poznatoj џ emisiji . britanske televizije i „Ready, Steady, Go!” i od taђ da je njen stalan gost. O semu peva pesnik Dono(f van? O svemu onom što voli: ' o prijateljstvu, o nadi, o svom

zavičaju, o zelenim dolinama Skotske. Ne peva o nasilju, ne peva o ratu, ne peva o rasizmu, mada nasilje, rat i rasizam mrzi iznad svega. Pevao je samo jednu protestnu pesmu, „Universal soldier”, koju nije on komponovao. Vise je voleo da se bori lirizmom svojih pesama. Zato ga i zovu ~pe snik Donovan”: njegov glas je smiren, jasan, njegove reči inspirišu divne vizije i vedrine. Tako on vodi svoje ratove, pokazujući svetu da izvan nasilja-i krvopnolića postoje lepo ta i mir, Donovan je dobio svoj rat: njegova poezija i njegova gitara su oružje kojim uvek pobeđuje.