Ekonomist

94

дуго задржавале на појединим пословима) што, у осталом, сасвим одговара природи феудализма: за сваку је грађевину требало специјално припремити материјал (којега није било готова као данас), па се, уз то, често пута морао преносити с великих раздаљина; даље, зидање каменом је односило врло много времена док се он отеше и дотера да се један с другим подудара и приљуби; најзад, резбарије и писање (сликарство) у црквама и манастирима није се, одиста, могло брзо свршавати, на томе се, безбели, морало дуго радити. Треба само у Скопљу, у цркви св, Спаса (па и у Дечанима и другде) видети ону старинску резбарију, па сасвим поверовати народној песми за дуг рок у коме се једна грађевина свршавала. Али, о условима под којима су ове групе радиле немамо

никаквих ближих, јасних и поузданих података. При зидању Раванице помиње се да су обећани добрн услови рада, а да су у ствари били врло рђави:

(Саставише хиљаду мајстора

И хиљаду младих сараора,

А преда њих Рада нешмара;

А ашчије девет Југовића «

ГТастојника старца Југ-Богдана!

Да се гради дванаест година;

А мајстору по дукат наднице“)

РТапојнице по три оке вина;

Да свешкују пешку и неђељу.

Започеше Раваницу цркву.

Курве једне девет Југовића

% Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са фрисша мајстора.

Сваки себе задужбину гради, Неки гради, неки начинио: Цар Стјепане високе Дечане, Бијеле се на сред Метохије, Градио их дванајест година.

5) По једној варијанти: Ко донесе камен на рамену, Да се њему по жут дукат даде, Ко донесе воде у Ђђугуну, Да се њему по бијел грош даде.