Ekonomist

40

· Смањивање неизравних пореза и пристојба што терете шу. те индустрију и трговину, од којих су најважније жељезничке тарифе и царине;

3. Излажење у сусрет купцима шумских производа са стране Министарства Шума и Рудника;

4. Остале помоћи, које нису напред споменуте и засецају у разне ресоре.

Ад 1.

Из реферата, који су стигли Министарству Шума поводом конференције, нисмо могли добити нити приближну слику O висини потребних капитала дотично кредита за нашу шумску индустрију и трговину. По рачуну Зем. Савеза Индустријалаца у Загребу износи банковни кредит шумске индустрије око 1'6—1'8 милијарди динара. Зато ћемо се ограничити само на начин набавке кредита, како је изнесен у тим рефератима, предпостављајући да ће се на самој конференцији моћи установити и његова приближна висина.

Од кредита, које даје нашој привреди Народна Банка путем есконта и реесконта, отпада на свеукупну индустрију земље око 250—600,000.000 динара, од чега долази тек мален дио на шумску индустрију.

Услед тога осећа се потреба да шумска трговина и индустрија дође:

1) до кредита код Народне Банке, који ће бити у складу са потребним роком обрта у шумској индустрији и уз највише 7—109%, камата;

2) да Народна Банка даје реесконтне кредите за туземне и иноземне римесе без захтева, да се за те римесе даје још и банковно јамство; и

3) да Народна Банка или Министарство Финансија омогући државном гаранцијом набавку потребног иностраног кредита евентуално путем издавања индустријских облигација с пријоритетним правом уз опрост пореза и такса. Овакове су кредите наше шумске индустрије већ и набављале у иноземству, али само посредством великих иностраних банковних завода, што је новац знатно поскупљавало.

Наше индустрије, нарочито оне у Словенији и у Приморју (Горском Котару), имаду специјално прилике да осете