Ekonomist

68

ПРИВРЕДНА ХРОНИКА.

Наша железничка политика

У среду 24. децембра 1924. била је последња седница нашег Друштва у прошлој години, на којој је завршена дискусија о железничкој политици, специјално о Јадранској Железници. Као што је познато, ово је питање покренуто још првим предавањем г. Кирила Савића од 23. октобра, па се онда настављало на неколико седница, пуна два месеца.

Државни саветник г. др Сарделић добио је први реч да одговори на извесне замерке, учињене од стране инж. Васковића. Г. Сарделић остаје при томе, да Пивска пруга има то преимућство што је успон много мањи (750 метара највеће пењање) докле код Лимске достиже висину од 1040 метара, па се после спушта у долину ка мору.

По мишљењу г. Сарделића много је лакше и природније Србијанску железничку мрежу везати са Јадранском пругом преко Сталаћа—Ужице—Вардиште, него преко Скопља—Митровице, евентуално Рашке. У првом случају веза је краћа (нарочито за Тимочку долину) и већ постоји уска пруга директно од Зајечара, преко Параћина на Сталаћ. Сем тога, ова друга веза коју предлаже г. Васковић има да савлада велике теренске тешкоће; из Ниша, уз Топлицу, преко Косова Андрејевице и Чакора има неколико пута да се пење на висину до 1000 метара и да се спушта. Тунел испод Чакора био би дуг 8 километара. Најзад, не треба губити из вида, да би веза уз Дрину и Пиву довела у непосредни саобраћај са морем житницу Југославије (Војводина, Срем, Мачва) у пространству од 90—100.000 квадр. километара.

За тим је узео реч г. инж. Васковић поглавито да одговори г. д-ру Бајкићу. Али пре тога је рекао, да остаје при свом пројекту и да не може усвојити примедбе г. Сарделића, јер се техничке тешкоће морају савладати пошто-пото, кад се има пред очима главни циљ, који се хоће да постигне.

Остаје при томе, да би пруга допринела много пацификацији тих крајева, као и олакшању исхране. Не слаже се са г. Бајкићем у погледу Солуна и ту опширно разлаже о правној природи међународних конвенција и уговора. Подвоз од Скопља до Ђевђелије трипут је јевтинији него од Ђевђелије до Солуна (0,7 према 2 дин. по тони и километру.)

Г. Васковић је чак покушао да докаже, да није тачно оно, што је изнео г. Бајкић, како наш извоз највећим делом иде на северозапад. При томе узима у обзир само Аустрију, Чехословачку и Немачку, а све друге земље упућује на Ја-