Ekonomist
180
вима. У Немачкој постоји и један трећи Савез те врсте („Кесћајапдађенетипа“), који се раније звао „Решћкећег Гапдађенетипа“, и чији једини циљ је постизање мира и споразума између радника на послодаваца. Поред ових организација, постоји читав низ других, од којих је најважније удружење Баварских католичких слугу.
Сви ови синдикати имају једно политичко обележје. У главном, они стоје под утнцајем социалне демократије, и њој дају једну несумњиво велику политичку снагу. Данас се, међутим, почињу јављати и непартиски синдикати на селу. као реакција на партизанство старих. До те реакције нарочито је довео покушај комуниста да се увуку унутра и те синдикате искористе за своје чисто превратничке намере. У сваком случају, појава радничких синдиката на селу, значила је за Немачку и за друге земље где их има, несумњиво унапређивање самога села као целине. Тиме се село на неки начин урбанизовало. То се може сматрати као рђава ствар. али је промена наступила и о њој се мора водити рачуна.
Године 1919, слободни синдикати земљоделских радника бројали су у целом Немачком Царству 266.000 чланова, а на крају исте године попели се на 625.000. Идуће године 1990. број чланова био је 696.000 и 680.000. Хришћански синдикати имали су на крају 1919 године 78.000 а на крају 1920-97.000 чланова. Слободан Гапдаљенег - МЏеђапа, (комунистички), бројао је 24.500 чланова, економско помирљиви Кејспујапдагђенефипа 97.000, а баварски католички савез (у 1919) 30.000 чланова.
У другим европским државама постоје такође синдикати земљоделских радника, ито: у Француској, (нарочито на Југу Француске и у областима Пиринеја и Ланда), у Енглеској, Аустрији, Шведској (нарочито шумарски радници), Данској, Холандији, Белгији, Италији, итд. Синдикати на селу су више или мање развијени, како где.
Није чудо што се 1920. дошло на мисао да се оснује једна интернационала тих синдиката. У Амстердаму, на интернационалном Конгресу радника земље, основана је Интернационала федерације Радника Земље која је социалистички ориентисана, и у коју су приступиле, поред немачког ГапдагБенегуегђапа-а, све горе набројане земље осим Француске.