Ekonomist

и“. 189

велика пристаништа на Јадрану, Трст и Ријеку, — али оба пристаништа без њихова залеђа, која су остала у туђој државној територији. Услед ове политичке одвојености, постоји опасност, да саобраћај преко ова два пристаништа знатно ослаби — према ономе какав је био пре рата, кад су и пристаништа и њихова залеђа чинили једну политичку заједницу. И проблем јадранских тарифа своди се за Краљевину Италију на једно просто решење: да се горња опасност отклони одн. ублажи. У том циљу она закључује тарифне уговоре са државама јадранског залеђа; и у тим уговорима предвиђају се железнички попусти за робу која иде преко Трста и Ријеке, — у нади, да ће смањени подвозни трошкови повољно утидати на повећање саобраћаја преко тих пристаништа.

Овакво решење не стоји, и не може стајати као што рекосмо, у колизији ни с једним другим економским инте"ресом Краљевине Италије: железнички попусти које Италија даје не само што неће смањити, него ће чак и повећати чист приход железница; повећан саобраћај преко Трста и Ријеке не тангира ни у колико интересе италијанске извозне трговине; конкуренција између Трста и Ријеке с једне, и осталих италијанских портова с друге стране, а с обзиром на географски положај једних и других, не постоји,

Према оваком стању ствари, политика Краљевине Италије, у погледу на ово питање, била је још од првог дана, јасно одређена, — и стога нас не може изненадити кад видимо, да је Италија још на конференција мира почела радити на решењу овога проблема, и да доследно у истом правцу непрестано ради.

Што се тиче наше Краљевине, проблем јадранских тарифа много је тежи и компликованији и што је најважније, његово решење тангира разне интересе, који нису увек у хармонији,

ећ често долазе једни с другима у колизију. Ова колизија интереса била је глави разлог, што наши меродавни фактори нису могли тако брзо заузети једно одређено становиште у овом питању. Кад је оно први пут, на конференцији мира, стављено на дневни ред, наши представници очајно су се борили против поднетог предлога, налазећи да он вређа и наша права и наше интересе; доцније, као што видимо, меродавни фактори мењају своје мишљење и усвајају предлог