Ekonomist

220

то оптерећење, упоредимо га са буџетским оптерећењем у другим земљама. Тако у 1923—24. г. просечно оптерећење од. државних прихода сачињавало је у златним францима: у Енглеској — 388. фр. у Француској 192. фр. у Италији — 91 фр. у Краљевини С. Х. С. по буџету за 1924/25. — 56,51 и у Чехосковачкој — 220.5 златних франака; — дакле, више него у Француској, Италији и нашој Краљевини (упоређено са последњом за 3.9 пута више) а мање само него у Енглеској. Дакле, напор земље за покриће буџетских расхода био је врло велики. Државни дугови пак на крају 1928. год. износили су.

[) Унутрашњи дуг — 1. консолидовани — 10.606.3 мил. кр.. 2. летећи и краткорочни . . . 7.9237 „ -, · По монетној реформи (остатак

о

непокривених вовчаницаи 17, дуга . . . . 4.1610. „ , (веза ни на 2 ОУ JJ П) Део предратног дуга аустријског и угарског . . . . . . , . . 4.800.0 мил. кр. Ш) Спољашњи дуг, рачунат по просечном курсу 1923. г. . . . . . 8643 „ , Засебни дуг Савезницима за ослоборење И ин a 0 o BO o 0 a 4.9 : Свега свих врста дугова . . . 35.610. –

На 1 становника ови су дугови износили 2.580 круна или у злату 377 круна или 396 златних франака. Дуг дакле није мали, али свакако много мањи него у Енглеској, где је он износио ни ! становника 4.007 златних франака, у Француској — 2.992. фр., у Италији — 1.122. фр. и скоро раван дугу у Краљевини С. Х. С. — 328. златних фр. Истина, овоме, дугу морају се додати још неке суме за добијену државну имовину од пређашње Монархије, али се имају одузети репарације, које има да прими сама Чехословачка.

Између ових дугова треба нарочито истаћи стране зајмове. Ма да исплате по овима доста оптерећују Чешки биланс