Ekonomist

177

Број таквих Савеза износио је 1921 године Царевинских 28 и 7 земаљских. -.

У Аустрији налазимо нешто слично, али ту синдикална организација сељака у ствари није једна народна установа, него пре једна установа више полузваничног карактера, која не ниче из народа већ долази одозго.) Савез Пољопривредника који је у Аустрији основан 1893. год. има за циљ не само пропаганду, него и стваран чисто привредан рад. Он има један опсежан програм који задире у саме основе државне политике: ту село не само тражи да буде на равној нози са варошима, него често пута захтева да заповеда и диригује самим државним пословима.

Као прва тачка програма тога великога савеза јесте слабљене сељакове зависности од цена на светском тржишту. Тај савез хоће ни више ни мање него да помоћу државне поли. тике учини да цене у Аустрији не зависе од цена земљорадничких производа у свету. Кад се излази са таквом паролом, несумњиво је да се онда има амбиција утицати и на доношење Закона о царинама. на порезивање саме земље, итд. то значи једном речи скретање читаве државне политике на једну страну.

У погледу уређења пореза с обзиром на положај пољопривреде. Савез иде такође врло далеко: само што не тражи ослобођење земље од порезе.

Трећа тачка у томе претенциозном програму аустриских земљорадничких синдиката јесте уређење пољопривредног кредита: оснивање кооперативних организација.

Четврта тачка: стварање читавог аграрног права на основу сличног немачког права.

Пета тачка: развијање задругарства.

Шеста тачка: позитивно помагање пољопривредника, тиме што ће се развијати споредне радиности, што ће сељаци поред земњорадње радити и друге послове, и на тај начин попуњавати своју годину рада и прихода у колико не буду ангажовани у самој земљорадњи.

Седма тачка: подизање железница и израда специалних железничких тарифа с обзиром на интересе земљорадника.

5 У Тиролу се, 1922. год. увео у праксу један дотада непримењивани закон од 1902. год., о обавезним сељачким задругама.