Ekonomist

360

Сад, да посмотримо критички ове одредбе.

“ Прво пада у очи, како је цела служба око издавања и откупа обвезница, исплате ануитета, као и исплате и наплате откупне цене разбацана на разне установе. И Ген. Дирекција Дугова и Народна Банка и Држ. Хипотекарна Банка учествују у овим радњама. Држ. Хип. Банка скупља отплате и интересе од сељака и ставља их Ген. Дирекцији Дугова на расположење, да би ова исплаћивала камату по купонима и вршила амортизацију обвезница. Али зато Народна Банка врши откуп обвезница. Цела служба. финансијска није сконцентрисана а то је велики недостатак ових предлога.

Али има у тим одредбама и опасност по јаван кредит државни за предузимање неких обвеза, на које држава ни у којем случају није приморана да чини и не треба да чини.

Према предлогу г. Крсте Милетића Ген. Дирекција Дугова врши ануитетску службу и амортизацују обвезница а обвезнице су: „Државне обвезнице за експропијацију велепоседа“. Те би из тог произлазило да су сељчке отплате, дуговане за експролисане површине великим поседницима дуг наше државе великим поседницима.

Међутим ове обвезнице нису државне нити требају да буду. Ген Дирекција Дугова.са целом службом око откупа великих поседа нема посла и треба је потпуно елиминисати. Ове одредбе су ушле случајно у законски предлог, јер их је састављао г. Генерални Директор Дугова, који није схватио природу дуга сељака према великим поседницима.

То ће се видети из начина отплаћивања. Обрачуната откупна цена за експрописано земљиште и додељена сеља_има плаћа се према предлогу у готовом и то:

до 1000 динара пола у готову а остатак по истеку пола године;

преко 1000 до 5000 динара исплатиће се једна трећина у готову а преко 5000 динара једна четвртина у готову а остатак у годишњим отплатама за 10 година са 7'%, интереса.

Пошто се откупна цена има рачунати према предлогу према просечној прометној цени у годинама 1910—1915, то суме, које ће дуговати сељаци, интересенти неће прелазити просечно 2000 динара за додељено имање те ће готово ', целокупне цене бити плаћена у готовом а велики део сељака