Ekonomist
368
конских одредаба и скидао је забрану отуђења са максимума врло тешко. Други министар био је либералнији и одобравао је пренос и продају не само максимума него и целих великих поседа „са свим теретима и обвезама аграрне реформе“. Зато су стваране конзорције и банке, и капиталистичне групе гледале су да откупе јевтино максимуме да би после препродали сељацима исту земљу са врло великом зарадом и од Министарства тражило се да одобри поновне продаје, јер да земља прелазе у руке сељака. Цео посао доносио је огромне добити купцима. Међутим, ако ико има права да секористи конјунктуром, услед забране отуђења и у вези с тим, сниженом ценом земљишта под максимумом, то треба у првом реду држава или привилегована државна или полудржавна установа, као што је Аграрна Банка, која, ако би и радила са добити, вратила би је у другом облику целини. А ова конјунктура не сме се употребити за богаћење појединаца, него за подизање читавих слојева и класа.
Но сем овог великог задатка око откупљивања и продаје максимума у новим крајевима, Аграрна Банка би имала задатак, да откупљује имања свих оних лица у Јужним крајевима која се исељују и да откупљивањем парцела, заокругљивањем, комасацијом ствара средње поседе и да их препродаје.
Она би уједно могла да настави рад Зиратне Банке. Овакав рад био би несумњиво од користи и за привредно подизање и за национализацију јужних крајева. Стварање модерних средњих поседа дизао би се привредни ниво у тим крајевима а продаја заокругљених имања помогла би наш живаљ. |
Само та три задатка довољна су до оправдају постанак и оснивање Аграрне Банке. Својом финансијском службом око откупа експроприсаних површина великих поседа, Аграрна Банка растеретила би Министарство Финансија и Аграрне Реформе и упутила би тај рад правцем, који не би изазивао само нове расходе.
Својом привредном политиком откупљивања и продајом максимума, Аграрна Банка би била од великог значаја за привредно подизање малог и средњег сељачког сталежа и за национализацију земљишта у новим крајевима. И најзад, откупљивањем исељеничких земаља у Јужним крајевима, за0-
*