Ekonomist

376

Građevina, Pošta, Šuma i Ruda, Poljoprivrede, Ма гост Zdravlja i Inostranih Dela.

Pa ipak suština tih но rashoda nije ni iz daleka slična. Razume se da su rashodi Ministarstva Građevine, Ministarstva Nar. Zdravlja u glavnom pmaterialni, u koliko se oni odnose na podizanje novih ili popravku starih zgrada, ili troškova za lečenje bolesnika.

Rashodi pak za izdržavanje pošte, za preduzeća šumska i rudarska i za razna državna imania, to su rashodi eksploatacioni.

Što se fiče rashoda Ministirstva Inostranih Dela, ma da ie procenat materijalnih rashoda za isto najviši i iznosi 92"/, ipak se ti rashodi ne slažu sa pojmom o materijalnim rashodima, pošto predstavljaju novčanu isplatu razlike u kursu za celo osoblje u inostranstvu. To su sve ista, tipična novčana izdavanja kao i penzionerska i isdavanja za državne dugove.

Veoma ie zanimljivo da ispitamo, u koliko se celishodno vrše. prema budžetu, eksploatacioni rashodi. Još iednom napominjemo, da mi samo operišemo sa ciframa budžeta '1924—25 g. i

ne ulazimo u delokrug kompetencije Državne Kontrole.

Privredne Ustanove Prihod Rashod

1. Drž. Hipotekarna Banka 5.803 000 6.279 731 2. Klasna Lutrija 9169215 10.295.695 3. Магодпа Вапка 30.000.000 — „ 4. Drž Štamparija 26.893 530 26.657.634 5. Drž, Fabrika Svile 36.095.000 24 066.605 6. Svilarstvo u Vojvodini 2.500 000 572:323 7. Tkaonica ćilima u Bosni 13575 000 7.138.478 8. Tkaonica beza i vezova u Bos. 1.728.050 1.480.500 9. Šumski proizvodi u Bosni 50.000 000 15.128.820 10. Rudnici i majdani u Bosni 228090 750 208.634.336 11. Senjski Rudnik 63.000.000(?) 23.864.560 12. Od rudnika Vrdnik · 20.800 000 17.510.175 13. Od šuma: Hrvatska: 59.714000. 16.248.605

Slovenačka: 5.107.000 1.369.849

Vojvodina: 10.254 000 3.321.630 14. Dobričevo stoč. Zavod 251.000 931.700 15. Topčider 1.457.600 1.070 783 16. Ergela u Ljubičevu 260.300 1716.000 17. „Belje“, po M-vu Finansija 169677 000 144.584 511