Ekonomist

Разуме се, да би се морала утврдити релација садањег динара према динару

у злату. Та би релација била обавезна |

како за појединце тако и за Државу. У дужим роковима, а сразмерно отплати дуга Народној. Банци, односно сразмерно количини повучених поратних динара, релација би се имала смањивати. Тим путем и путем повећавања подлоге Народне Банке вратили би смо се поступно у другу фазу: делимичне размене новчаница; а потом и у прву: фазу потпуне размене.

Данашње лоше рачуне треба отплаћивати лошим динаром. Сваки ће имати рачуна да хита, да своје обавезе што пре измири, да не чека нове релације. Повериоци неће имати никакве штете, јер пе се вредност динара повећавати.

Може се поставити питање: А шта ће радити акционари са својим поратним акцијама2 То ће зависити од новчаних завода. Ако хтедну водити рачуна 0 својој активи, која им се мора смањивати бројно, али не и у вредности, они ће данашње акције заменити новим, са редуцираним“ номиналом према преобраћеној главници. У противном случају, курс ће им одређивати праву вредност.

К. Петровић.

Извештај о пословању трговачке и обртничке Коморе у Загребу у току 1924. године. Загреб 1925. Властита наклада Коморе.

Велика свеска од 308 стр. у врло лепој опреми обухвата податке о раду Коморе у свима гранама нашег привредног живота. Персоналне и интерне ствари Коморе подробно су изнете у глави [: проширен је рад Коморе на подручје Сењске Коморе, уређена је Картотека привредне публицистике. У закључном рачуну за 1923. годину исказан је расход од 1.037.864 динара; прорачун за 1925, год. износи 2.798.000

497

дин. и предвиђа 200.000 дин. за привредну информативну службу, а није изостао ни „диспозициони фонд“. Према

податцима за 1823. год. (стр. 208) Загреб

сноси >/, трошкова.

Глава ШП односи се на „Трговину и трговачко право“, а глава Ш — на „Спољну трговину“. Подробно су изнете представке Коморе у интересу „Заната“ чл. ТУ], „Индустрије“ (чл. Уј и у „Царинским стварима“ (чл. УП. У глави УМ1 о „Новчарству“ изнет је између осталога предлог амандмана Напрту закона о занатлијској банци. Нарочито многобројне су представке и интервенције Коморе у питањима „Саобраћаја“ (гл. ТХ). После долазе: Х. Пошта, телеграф и телефон, Х!. Међународни односи, ХИ. Јавна управа, ХИ. Социјална политика, ХГУ. Стручна настава и ХУ. Комунални послови.

На крају су наведени статистички податци. У току 1924. г. године на подручју Коморе основано је 254 нових фирми и то: 159 трговачких, 51 занатлија, 37 индустријских предузећа и 7 новчаних завода. Од тога броја има индивидуалних приватних предузећа 152, друштвених — 69 и најзад 38 нова акционарска друштва. Принудну на: Tony и стечај су тражиле 52 фирме.

И таблице о приходима и расходима Коморе од њеног оснивања 1851. години види се, да су расходи 1913. год. износили 88.198 круна. Према томе је прорачун за 1925. годину, ако се према индексу цена обрачуна, ипак два пута већи. Комора води у своме катастру 4810 занатлија, 3745 трговаца и 305 индустријалаца. Податци о кретању цена и курсева, о спољној трговини и т. д. нису потпуни. Председништво Коморе донело је 27. јануара 1925. г. закључак о новом уређењу статистичке службе, да би извештај Коморе пружао потпуну слику стања народне привреде на њеном подручју.