Ekonomist

502

су изведене иза уједнњења, и други материјал, који упућује у генезу и судбину пројеката и у мишљења, која су се појавила.“)

ЈЕ

Унашање персоналних елемената у систем директних пореза је једна од најмаркантнијих црта у развитку порезних законодавстава данашњих културних држава у току последњих неколико деценија. Та персонализација непосредних пореза манифестира се на различити начин. Логички свој закључак и облик налази она у т. зв. опћем порезу на дохотак, т. ј. порезу на укупни доходак. Нарочито под упливом законодавстава појединих немачких држава, која су у томе предњачила, продире тај облик пореза мало по малону системе директних пореза других држава европског контитента. У нашој држави налазимо га у подручју некадањег аустријског и угарског хрв. законодавства. У Аустрији јетај облик пореза био заведен већ законом од 25 октобра 1896 под именом личног пореза на доходак (Регзопа! ејакоштипзјецег); у подручју уг. — хрв. финансијског законодавства био је додуше узакоњен већ зак. иланком Х: 1909, који улази у састав т.3в. Векерлове реформе директних пореза, али је оживотворење тог закона, пре него што је стао на снагу, било одложено до даље одредбе законодавства, тако да је овде тај облик пореза оживотворен тек за ратних времена под притиском финансијске нужде. Hy предратној Србији је тај облик налазио одличне заговорнике,

=) Према предговору имала се Грађа доставити стручњацима, привредним установама и пореским практичарима на мишљење и критику. Жеља је Г. Министра Финансија — вели се у замолним дописима, којима је Грађа достављана — да, на основу добивених умесних и оправданих примедаба, или изради нов предлог закона о непосредним порезима или да их пошље Народној Скупштини уз овај законски предлог (трећи пројект) кад га буде упутио на озакоњење. како би се могао добити што потпунији и што перфектнији закон о непосредним порезима. И писац ових редова — који је 1922. такође сарађивао као члан стручне анкете за израду пројекта закона о непосредним порезима — умољен је, да поднесе своје мишљење о трећем пројекту. То се мишљење обелодањује овде дословно онако, како је поднесено Министарству Финансија. Да га обелодани штампом, на то је писца потекла жеља. да е датим мишљењем упозна-шири круг стручњака, и очекивање, да оно можда пеће бити без важности ни као литерарни прилог за боље упознавање права, које би се створило на основу овог пројекта,