Ekonomist

507

С тим схваћањем нисам могао да продрем. Оно је додуше испрва било прихваћено, док се борба у анкети водила око тога, дали да се прихвати овај систем који сам ја заступао, или да се прихвати систем пореза на доходак у комбинацији са порезом на имовину, који су заступала господа Љубомир Андрејевић и Душан Летица. Али је кашње ипак већином гласова закључено, да се у нови систем уврсти и порез на имовину. За тај су закључак гласовала шта више и именована господа, која су заступала сасвим други систем, да на тај начин ојачају своје стајалиште, које у анкети није могло да продре, а ослабе пројект већине. На тај је начин место система једног или другог створен један конгломерат пореза без заједничке основне идеје. Порез на иметак постоји

осим тога у нашој држави само у подручју бившег уг-хрв._

законодавства, а и ту није био органским чланом система у плану Векерлове реформе није га уопће било — него је уведен због особитих прилика, које је рат стварао. Изгледа да је тај номинални имовински порез имао да буде у првом реду приправа за реално опорезовање имовине, које би могло изискивати решавање послератних проблема, за случај да се рат не сврши одлучном победом Аустро-Угарске и њезиних савезника.

Усвајање имовинског пореза сачињава основну конструк-

тивну погрешку првог и другог пројекта. У вези с том променем у предвиђеном систему морала се је извести и друга пр мена, коју сам, стојећи пред решеним питањем о непосредним порезима који се имају унети у пројект, сам предложио: пошто је имовинским порезом јаче оптерећење фундираног дохотка постигнуто већ у довољној мери, ваљало је поред осталих пореза на приход усвојити и порез на приход рада.

Тако је дошло до конструкције, коју налазимо у првом и другом пројекту. Порески конгломерат, који смо затекли у једном делу наше државе, имао би се тако протегнути у реформираном облику на читаву државу. Одлика је трећега пројекта, што је множини пореза, који имају да се уведу, вратио опет карактер система одбацивши порез на имовину. У вези с јаком флуктуацијом вредности у данашње време препоручивало се је таково поступање и с техничких разлога, како то наводе и Мотиви (Грађа, стр. 247). Жеља заинтере-