Ekonomist

674

М.

У излагању које претходи пошло се са претпоставке, да је царинска заштита дата само оним привредним гранама, чија производња није довољна за подмирење властитих потреба, те се роба исте врсте мора увозити из иностранства; сада нам још преостаје да испитамо дејство увозних заштитних царина и за оне случајеве, када заштићена привредна грана подмирује домаће потребе, односно лиферује вишкове за извоз.

Да нагласимо одмах да је заштита таквих грана земаљске радиности по правилу, тј. у највећем броју случајева неумесна и неефикасна, и да је та неумесност у толико већа, у колико «су вишкови за експорт (преко подмирења домаћих потреба) већи. j

Да ово докажемо на једном конкретном примеру.

Наша производња у сувим шљивама надмаша врло јако наше властите потребе: вишак за експорт износи 3—400 вагона годишње. Ако би се код нас завела увозна дарина на суве шљиве, та царина не би имала никаква дејства ни на производњу (која не потребује заштиту) ни на домаће пијачне цене. Објашњење је просто. Цене сувој шљиви на нашој домаћој пијаци управљају се према ценама на светској пијаци: формула за домаће цене је: цена на светској пијаци — фрахт евентуална царина на светској пијаци (у државама увозницима). Увозна царина коју би смо ми завели не може утицати (повећати) на цене на домаћој пијаци, јер би при повећаној цени био експорт онемогућен.

Исти ефекат, или да се тачније изразимо, исти манко сваког ефекта има се очекивати у свима случајевима, где домаћа производња лиферује иоле веће вишкове за експорт. У свима оваким случајевима цена на домаћој пијаци, по закону граничне корисности, одговара. горњој формули цена на свет ској пијаци — фрахт); увозна заштита царина овде не може изазвати скакање цена, јер би то онемогућило извоз.

Ово је опште правило; али и оно, као и свако друго правило, познаје два изузетка (одступања) које ћемо у следећем изложити.

Формула за цене коју смо горе утврдили, важи у потпуности само за главне извозничке центре; што се тиче мањих