Ekonomist

676

НАША ВАЛУТА Од Аполона Еропкина. ЈЕ

У јануару 1919. год. долар је био у Београду 10 динара. А у јануару 1923. -год. долар: се- попео: на: 110" динара. Због чега се десила“ така 'катастрофа са =динаром, кад чак ни Светски рат "није "изазвао: тако "уништавање “српске: валуте

То се "десило услед “веома "простих али веома жалосних разлога: у јануару 1919 год; метални фонд Народне Банке сачињавао“ је у злату, сребру и' страној валути и девизама 997 милиона динара,а новчаница у течају било је свега само

340:/ милиона динара. А у почетку 1923. год. метални фонд Народне Банке рачунао се од. 346,9 милиона динара, а- новча-

ница у течају је било. већ, 5.255, милиона динара, т. ј. банкноте Народне Банке. биле су покривене само у "|. делу свог коштања.

_ Тај катастрофални пад динара почео је од јануара 1920. године, када је Министарски Савет по реферату Министра Финансија одлучио да замени круне са динарима по рачуну 1 динар = 4 круне. И Влада је веома журила са том мером: већ 30 јануара Министар финансија издаје Правилник о повлачењу из оптицаја круна Аустро-Угарске Банке и о замењивању истих са круно-динарима: у почетку круне веће вредности почев од 20 круна; а затим од 17. јула 1920. год. и све ситније круне (1-2 круне), које су се примале на државној каси, нису се враћале натраг у оптицај.

Све те мере нису помогале и преко границе је ипак извршено кријумчарење у суми веома великој од 790 милиона круна: тако да је за жигосање било поднето круна на суму од 4.875:/, милиона; а за промену било је поднето 5.686", милиона круна.

Али није ствар у томе и у томе није центар тежине целе те веома неуспеле финансијске мере. Разуме сеи 790 милиона круна је веома крупно ' кријумчарење за државну касу. Али је још веће кријумчарење сви ти 5.686", милиона круна које су поднете за размену у динаре. По извештају Народне Банке у почетку 1920. године рачунало се чисто динарских новчаница у течају око 700 милиона динара са