Ekonomist

662

док се друге из посматрања или потпуно изостављају, или се о њима чине само најкраће напомене.

Пре свега нигде нећемо наћи ни помена о дејству шранзштних царина. И ако затражимо узрок за ово елиминисање, ми ћемо га наћи у чисто практичним разлозима: извозне царине, које су некада играле важну улогу. сада су укинуте

у свима државама, — и с обзирем на то сматрало се за излишно, да се испитује дејство једне мере која више није у употреби.

Из истог разлога прелази се hyTKe или уз најкраће напомене и преко извозних царина. Пре рата извозних царина није било, или су постојале само по изузетку, за два-три артикла; и према оваком стању ствари није било потребно испитивати дејство извозне царине у опште, већ само оне специјалне разлоге, који су могли диктовати завођење (одн. задржавање) тих изузетака.

Сужавајући и на овај начин, поље свога проучавања, пред“ ратна литература по овом питању ограничава. се на групу увозна царина.

После рата прилике су се мало измениле. Транзитне царине нису заведене; али су.извозне царине и другу и код нас у време јакој употреби, и с обзиром на то данас се преко њих не сме ћутке прелазити, већ се мора и њихово дејство испитивати. Према томе ми ћемо у следећем узети у домен проучавања:

1. извозне царине; 2. увозне фискалне царине; и 3. увозне заштитне царине.

|I.

У врло јакој употреби за време Меркантилног Режима, извозне царине постепено су све више и више напуштане, тако да их новија Трговинска Политика улотребљује само по изузетку. Непосредно пред рат постојале су код европских држава следеће царине: на сумпор (у Италији), на плуто (у Шпанији и Португалији), на приплодну стоку (у Швајцарској), на дрво (у Шведској, Норвешкој и Румунији), на крпе (А-угарској, Шпанији и Грчкој), на отпатке од свиле (у Италији), на коже, рогове и кости (у Норвешкој, Грчкој и Румунији).