Ekonomist

693

собом уредити“, ипак не може да избегне од девалвације, т. ј. од замене садашњих новчаница са ниском ценом за нове са пуном ценом, према готовини металног фонда.

Тим путем девалвације иду све земље, које су патиле или пате од инфлације папирног новца. И ни једна земља не сматра да је та девалвација неморална, пошто она стварно већ постоји у оним котирањима валуте, које одрађује светска берза.

Један од талентованих Министара Финансија свог времена био је у Русији гроф Вите; он је извршио девалвацију на такав чудноват начин, да је становништво није ни приметило. Он није дирнуо папирни новац, а прековао је златан новац. Прековао је империјале од десет и пет рубаља у 15 и 77, рубаља. Доцније када је тај новац био пуштен у течај, Министар Финансија пустио је у течај и 10 и 5 рубаља у злату на који је новац било навикнуто становништво, али са одговарајућом мањом тежином.

Понављам да тај оштроуман начин девалвације становништво није приметило, пошто нису биле унете никакве промене у његов трговачки промет.

Али, на жалост, тај начин се не може увек употребити, нарочито не за нашу Краљевину, пошто је немогуће смањити тежину српског златног новаца од 20 динара за 12 пута, према курсу папирног новца; тај новац био би сувише ситан. Уз то пак, динар је као и франак у толико светска новчана јединица, да не би било потребе ломити је за љубав девалвације. Али Краљевина може са потпуно чистом савешћу извршити папирну девалвацију тих несрећних круно-динара у своју националну новчану јединицу динар.

Сада настаје тренутак за обнављање националне валуте динара. У том озбиљном тренутку нико не може да осуђује девалвацију, пошто је девалвација једини начин за то 06нављање. Остало нам је да прегледамо питање о томе, како ће утицати девалвација на благостање становништва Постоји веома раширено мишљење, да је девалвација пропаст за становништво. Такво мишљење је веома примитивно: Влада је већ једном учинила неправду становништву, мисле они, прет-

ЕКОНОМИСТ 46