Ekonomist

698

љиво, што је управо она прва била која је покушала да ублажи последице дотичног члана. С тога је Влада Краљевине Италије у току последњих три године у више махова чинила код наших влада покушаје, да за своје грађане у нашој земљи издејствује изузетно поступање у предњем погледу т. j. na ce италијанским грађанима одобри потпуна слобода рада у нашој земљи. Наравно да је такво држање морало наићи на најенергичнији отпор код наших надледжних фактора, услед чега је ово питање, са гледишта италијанске владе, остало и даље нерешено т. ј. отворено. Па пошто је оно за Краљевину Италију из напред наведених специјалних разлога било врло осетљиво, то је Влада Краљевине Италије најенергичније инзистирала, да се и ово питање неизоставно стави на дневни ред конференције у Флоренцији, што је најзад и учињено.

Преговори у Флоренцији у предњем погледу започели су били од прилике онде, где су раније, већ више пута запопочињани, па су редовно са неуспехом завршавани 7. ј. Влада Краљевине Италије покушала је понова, да путем једне специјалне конвенције, добије пуну слободу имиграције и рада италнјанских држављана на теруторији наше државе. Када је то тражење дефинитивно одбијено, оно је по том понова поновљено у виду читаве серије разних вариација, које је наша делегација једно за другом одбијала, јер су оне свем сувише угрожавале интересе наше земље т. ј. нашег радништва, нарочито са обзиром на постојећу незапосленост у земљи. Стога су преговори по овом питању најзад морали бити сведени у знатно уже границе, ограничивши се само на извесне категорије радника једне и друге стране, чији је специјални положај пружао подесан терен за међусобни споразум. Тако је најзад и по овоме питању дошло до извесног споразума, и то само у оном његовоме делу, који је, услед специјалних граничних односа, пружао потребне услове за међусобни споразум. Док међутим по свима осталим његовим деловима није био постигнут никакав споразум.

Постигнути споразум састоји се из једног јединог члана у коме се регулише следеће:

1. Пре свега се констатује, да радници и чиновници, поданици уговорних страна, могу бити запослени на територији друге уговорне стране по одредбама закона посто-