Ekonomist

667

царина не губи ни овде она рђава дејства која смо раније изнели, и стога је треба сматрати као једно привремено нужно зло, које треба што пре лечити т. ј. заменити је што пре непосредном порезом.

Нарочито је потребно нагласити два недостатка, које има оваква извозна царина упоређена са непосредном порезом:

1. Ако извозна царина не оптерети све аграрне производе одн. ако их не оптерети у правилној — сразмери — а то ће увек бити случај — онда она може имаги за последицу, да изазове нежељену и штетну трансформацију пољопривредне производње. Тако на пр. ако би земљораднички производи били оптерећени сразмерном јачом царином но сточарски производи онда би се могло развијати сточарство на штету земљорадње.

2. С друге стране пореско оптерећење путем извозне царине много мање је правично но оптерећење путем непосредне порезе: — јер док непосредна пореза оптерећује цео земљорад као такав, извозна царина оптерећује само ону аграрну производњу која даје вишкове за извоз а не и ону која производи само за унутрашњу пијацу, одн. само за властите потребе.

:

= #

Ако бацимо један суморан поглед на све до сада изложено, доћићемо до закључка, да је целисходност и корисност наших извозних царина под великим знаком питања. С тога је потребно да се ово питање подвргне ревизији, па да се, на основу тога донесе решење које ће у јачој мери но ово садашње одговорити нашим интересима. Наше је мишљење да ће, после озбиљне ревизије, мало која извозна царина остати у снази.

III.

Први ефекат сваке фискалне царине испољава се,. у првом реду, у повећању продукционих трошкова за инострану, царином оптерећену и увезену робу. Повећање тих трошкова може пасти на терет или продуцента (увозника), или потрошача, или и једног и другог, — што.зависи поглавито од врсте робе. И због тога је потребно, да посматрамо сенаратно дејство фискалних царина код две главне категорије робе, на име: 1.) код робе која је апсолутно потребна;